U pitanju je jasno značenje izjave višeg zvaničnika kineskog ministarstva za inostrane poslove.
Činjenica da Kina prepoznaje referendum u Krimu znači da je Kina priznala ujedinjenje Krima sa Rusijom. Zvaničnik je takođe pružio podršku Rusiji povodom politike prema Ukrajini.
Ovo je najjasnija izjava iz zvaničnog izvora Kine povodom ukrajinske krize, mada je ostala neprimećena zato što je došla od zvaničnika, a ne od ministra. Međutim, Kina tako funkcioniše: prvo se izjava pusti u medije, a zatim se ozvaniči. Ipak, neshvatljivo je to da je zvaničnik dao izjavu bez odobrenja najviših nivoa kineske vlasti pritom citirajući komentare u telefonskom razgovoru između Si Đinpinga i Putina.
Sigurno je da je svaki korak u Moskvi, koji je preduzet od početka ukrajinske krize, diskutovan i koordinisan sa Pekingom na najvišem mogućem nivou.
Glupo je pomisliti da su jedini razgovori između Putina i Đinpinga oni koji se objave u javnosti. Kinezi prosto ne žele da budu viđeni u javnosti kako aktivno učestvuju u ukrajinskoj krizi – što, formalno govoreći nema veze sa njima – ali pošto je Kina važna Rusiji i Rusija važna Kini, sigurno je da obe strane blisko sarađuju, sagledavajući sve aspekte krize. Činjenica da Putin ima podršku Kine daje mu samouverenost u delovanju usmerenom ka SAD i Evropljanima.
Potreba koordinisanja sa Pekingom ipak na neki način ograničava delovanje Moskve. Takođe je sigurno da je razlog zašto Rusija oprezno interveniše u Donbasu upravo taj što očigledno ili brzopleto delovanje ne bi bilo pozitivno prihvaćeno u Pekingu.
Kina je tradicionalno veoma oprezna po pitanju deklaracija o nezavisnosti, ne zato što je zabrinuta sa Sinkjang ili Tibet (gde je situacija inače pod punom kontrolom), već zato što ne želi da napravi presedan za Tajvan.
Moguće je da Zapad, ali ni Rusija ne shvataju koliko je Tajvan važan za Kinu. Dovoljno je reći da je ključni razlog za razdor između Kine i Sovjetskog saveza šezdesetih godina bio bes Mao Cedunga zbog nedostatka podrške Moskve po pitanju Tajvana.
Sve to ne znači da neće doći do nezavisnosti Novorusije niti da su se Rusi ili Kinezi pomirili sa rezultatima majdanskog prevrata ili preživljavanjem trenutnog režima u Kijevu. Obe države percepiraju iscenirane zapadne „revolucije“ poput majdanskog prevrata kao direktan izazov i pretnju. Obe države se takođe slažu da se rezultati prevrata u ključnoj evroazijskoj državi moraju preokrenuti.
Međutim, zajednička politika preokretanja efekata majdanskog prevrata biće izvršena postepeno, korak po korak, ponajviše zbog zabrinutosti Kine oko Tajvana.
Bilo kako bilo, za sve koji su mislili da postoji podela između Pekinga u Moskve po pitanju Krima i ukrajinske krize uopšte, ova izjava zvaničnika kineske vlasti trebalo bi da da konačan odgovor: ne postoji podela.
(Webtribune.rs)