U svetu danas hronično gladuje više od 800 miliona ljudi, odnosno 11 odsto svetske populacije, a neuhranjenost predstavlja glavni uzrok za gotovo polovinu smrtnosti među decom, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO).
Četvrtina dece je zakržljala zbog neuhranjenosti, a takozvana skrivena glad, koja podrazumeva ishranu bez dovoljno vitamina i minerala, pogađa dve milijarde ljudi.
Međutim, kako se navodi u saopštenju FAO, u porastu je i drugi zabrinjavajući oblik neadekvatne ishrane uz previše masti, šećera i soli, usled čega više od 500 miliona odraslih pati od gojaznosti.
Ovakva ishrana izlaže ljude većem riziku od nezaraznih bolesti, kao što su srčane bolesti, moždani udar, dijabetes i rak, koji predstavljaju glavne uzroke smrtnosti u svetu. Loša ishrana i fizička neaktivnost izrokuju 10 odsto oboljenja u svetu.
Pored velike ljudske patnje, nezdrav način ishrane takođe štetno utiče na mogućnosti zemalja da se razviju i napreduju. Troškovi svih oblika neuhranjenosti procenjuju se na četiri do pet odsto globalnog bruto društvenog proizvoda.
U saopštenju se dalje navodi da stvaranje zdravih i održivih sistema prehrane predstavlja ključni korak za prevazilaženje neuhranjenosti i neadekvatne ishrane u svim njenim oblicima, od gladovanja do gojaznosti.
Proizvodnja hrane je utrostručena od 1945. godine, dok je prosečna dostupnost hrane po osobi porasla samo 40 odsto, upozorava FAO.
Dodaju da je sistem prehrane uspeo da poveća proizvodnju, ali je životna sredina platila ogromnu cenu, a nijedan od napora nije bio dovoljan kako bi se zaustavilo gladovanje.
U međuvremenu, sistemi prehrane su nastavili da se razvijaju, pa se pristupilo preradi i trgovanju većeg procenta hrane, što je dovelo do veće dostupnosti visokoenergetske hrane s ogromnim primesama masti, šećera i soli, tako da, prema oceni stručnjaka FAO, naš tekući sistem prehrane nije ni održiv, ni zdrav.
U zaključku izveštaja, objavljenog povodom Druge međunarodne konferencije o hrani, koja se održava u Rimu od 19. do 21. novembra, navodi se da ukoliko želimo da vodimo zdrav, produktivan i održiv život, potrebni su nam zdravi i održivi sistemi prehrane sa istinski uravnoteženom hranom dovoljne količine i dovoljnog kvaliteta koja je dostupna svima.