Grupa momaka iz beogradskog naselja Konjarnik odlučila je da na savremen način uz pomoć grafita sačuva srpsku istoriju od zaborava.
– Mnogi istoriju čuvaju u raznim spisima, knjigama, na fotografijama, ili pak u svojim glavama, ovo je priča o grupi beogradskih mladića koji su komadić srpske istorije preneli na zidove zgrada i time dali omaž značajnim istorijskim događajim i ličnostima Srbije.
Skupilo se nas tridesetak iz kraja i rešili smo da na ovaj moderan način napravimo mali „podesetnik iz srpske istorije” – počinje priču za Dnevno.rs jedan od momaka sa Konjarnika, koji čuva svoj identitet, kako kaže, za svaki slučaj.
Ideja za prvi grafit rodila se još prošle godine u februaru.
– Hteli smo da bude gotov povodom stogodišnjice od sarajevskog atentata. Zamislili smo da na tom grafitu bude Gavrilo Princip – kaže jedan kreativan mladić koji crta grafite.
Slika čoveka čiji je pucanj promenio istoriju i bakine suze.
O izradi legendarnog grafita Gavrila Principa, momak kaže:
– Prvi grafit je bio lik Gavrila Principa, imali smo zamisao da nađemo njegovu fotografiju pre mučenja i da ga tako nacrtamo. Nismo hteli onu fotografiju posle zatvorskih tortura na kojima je izmučen i poput sene. Ovaj grafit radili smo 24 sata. Veliku zahvalnost oko pomoći u nalaženju fotografija oko ovog i ostala dva grafita dugujemo dvema ‘Fejsbuk’ stranica, a to su „Srpski ratni dokumenti balkana” i „Borbeni efektivi”. Jako dirljiv trenutak bio je kad nam je prišla jedna baka i počela da plače pored Principovog lika, rekavši kako je njenih pet stričeva ostavilo živote na Ceru. To su dirljivi i potresni trenuci – iskren je ovaj mladić.
Juriš srpske vojske u Prvom svetskom ratu
Svoju priču o „savremenom jurišu istorije” naš sagovornik nastavlja:
– Drugi grafit predstavlja juriš srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Slika prikazuje juriš srpske vojske, na njoj se vidi komandant koji naređuje juriš, vidi se vojnik koji gine i dvojica sa srpskom zastavom. Grafit prati tekst „Podigni se mati mila da nam budeš što si bila”. Ovaj grafit radili smo čitava tri dana. Sećam se kad smo pitali vlasnika prodavnice da li možemo na njegovom zidu da nacrtamo ovaj grafit, čovek je rekao da može kad je reč o Srbiji i da ga više nikad ne pitamo, već da slobodno crtamo – govori Beograđanin.
U čast palima iz savremene istorije srpskog ratovanja
O najorginalnijem grafitu i kako je on nastao, ovaj momak kaže:
– Moram odmah istaći da je ovaj grafit poseban i najkompleksniji. Izrada ovog grafita trajala je sedam dana. Bilo je izuzetno teško naći autentične fotografije srpskih vojnika iz različitih epoha i sve ih lepo uklopiti u jednu celinu. Na ovom grafitu vide se četiri vojnika. Prvi vojnik je iz perioda Prvog svetskog rata (1914. godina), drugi vojnik je predstavnik iz Kraljevine Jugoslavije (1941.godina), treći vojnik predstavlja stradale vojnike u poslednjem ratu na hrvatskim prostorima (1991. godina) i poslednji predstavlja vojnika pripadnika 63. padobranske brigade u poslednjim sukobima na Kosovu 1999. godine – objašnjava sagovornik.
Ne pripadamo nikome, niko ne finansira našu ljubav prema Srbiji i njenoj istoriji
O tome da li su članovi neke stranke, organizacije i da li ih neko finansira, dobili smo odgovor:
– Ne, mi smo obični momci iz kraja. Mi nismo ni u kakvoj organizaciji, nismo članovi ni jedne političke stranke. Što se finansiranja grafita tiče, od nas tridesetak svako je dao koliko je mogao novca kako bi smo kupili te skupe sprejeve, a momak koji je crtao grafite nije hteo ništa da naplati, i on je iz našeg kraja i nije nam ništa uzeo „za ruke”. Inače, izdrada takvih grafita je skupa – iskren je jedan od savremenih čuvara istorije.
O tome šta ih je pokrenulo da na ovaj način čuvaju istoriju, dobili smo sledeći odgovor:
– Pokreće nas samo ljubav prema našoj zemlji i prema našoj istoriji. Želimo da da na neki način doprinesemo očuvanju naše istorije i njenih vinovnika – iskren je ova Beograđanin.
O budućim grafitima ovaj dečko sa Konjarnika kaže:
– Naravno, imamo u planu još grafita. Videćemo još koji će biti sledeći. Ali, polako ima vremena, završava svoju priču za Dnevno.rs jedan od mladića koji čuva srpski kofer prošlosti.
(Dnevno.rs)