Piše: Ratko Paić
„Ako vam je do morala, idite u crkvu“, glasila je čuvena izreka Zorana Đinđića, a sada se nešto slično može čuti i od Statističke službe Evropske unije, jer je posle preporuke evropskim zemljama da u svoj privredni rast uračunaju i doprinos narko-mafije i prostitucije, to objasnila rečima da „statistika ne meri moral“. A s obzirom da je nedavno i Srbija morala da usvoji tu preporuku, možemo zahvaliti Briselu što je srpski BDP porastao za jedan procenat, i to makar na papiru i makar na račun mafijaškog biznisa.
Naime, radi se o tome da je posle celog niza drugih zemalja i Zavod za statistiku Srbije u cilju prilagođavanja evropskim standardima počeo da primenjuje novu metodologiju izračunavanja bruto domaćeg proizvoda, po kojoj se recimo i trgovina drogom i kradenom robom u suštini priznaju kao posebne grane ekonomije, bez obzira koliko to čudno zvučalo, a sve sa objašnjenjem da se tako realno prikazuje ono što ionako već postoji.
Inače, od nove briselske metodologije su, barem u statističkom smislu, najveću korist imale balkanske zemlje poput Rumunije i Bugarske, u kojima je BDP odmah „skočio“ za čitavih deset procenata, što naravno ne znači da je pronađena čarobna formula za trenutno jačanje njihove privrede, nego samo ukazuje na visoki udeo sive ekonomije, ali cinici bi verovatno rekli da se u ovom slučaju „konju u zube ne gleda“.
Takođe, i iskustva nekih drugih država pokazuju da uključivanje droge i prostitucije u zvaničnu statistiku itekako može značajno uvećati cifre koje prikazuju ekonomski rast, pa su tako na primer te nove „privredne grane“ sa bogohulnom reputacijom u Velikoj Britaniji prošle godine podigle ukupni BDP za pola procenta ili za skoro 11 milijardi evra, a slično je i u Španiji, Holandiji i Italiji.
U svakom slučaju, nova metoda obračunavanja ekonomskog rasta, koju zajednički podržavaju Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, opravdava se boljim uvidom u ukupnu proizvodnju u zemlji, zato što očigledno smatraju da ne treba tražiti dlaku u jajetu, niti praviti veliki problem oko toga da li se radi o legalnoj ili nelegalnoj delatnosti, jer na kraju krajeva – biznis je biznis.
A budući da je i Srbija po rečima zvaničnika iz Republičkog zavoda za statistiku bila u obavezi da uskladi svoje standarde sa međunarodnim, te da u statističkom smislu proglasi biznismenima čak i one ljude koji se žargonskim rečnikom nazivaju raznim maštovitim imenima koji se nigde ne pominju u udžbenicima na ekonomskom fakultetu, onda se briselskoj metodologiji treba zahvaliti što je barem na papiru podigla srpski BDP. Pa makar i pomoću ozloglašenih, ali mora se priznati, perspektivnih novih grana privrede.
(Glas Rusije)