Piše: Jurij Barančik
Predsednik Rusije Vladimir Putin istupio je 24. oktobra na Valdajskom forumu u Sočiju sa programskim govorom.
Bio je to upravo programski govor, analogan Putinovom nastupu 2007. godine na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Međutim, ako je Putin 2007. u Minhenu oštro konstatovao nezadovoljstvo Rusije pravilima igre u svetu – nemajući svoj pozitivni program – sada je predsednik Rusije u Sočiju, prešao sa iskazivanja „nerazumevanja“ za situaciju u svetu na ukazivanje na nemogućnost daljeg očuvanja postojeće konfiguracije snaga u svetu i važećih pravila igre koja po sopstvenom nahođenju u bilo kom trenutku može menjati samo jedan svetski igrač, dok svi ostali to treba da prihvate kao nešto što se samo po sebi podrazumeva.
U suštini, Putin je 24. oktobra u Sočiju podvukao crtu ispod perioda hladnog rata koji je Zapad nastavio i posle raspada Varšavskog ugovora i SSSR. Pritom je označio ruski ultimatim Zapadu: Ili se dogovaramo o novim pravilima igre, ili će ih Rusija uspostavljati samostalno, bez osvrtanja na zapadne partnere, u prvom redu – na SAD.
Da Rusija ima nameru da upravo tako razgovara sa Zapadom, možda ponajbolje govori i tema diskusije u Valdajskom klubu u ovoj godini: „Svetski poredak: nova pravila ili igra bez pravila?“.
„Šta nas čeka ako ne budemo hteli da živimo po pravilima, makar strogim i ne baš lakim, nego sasvim bez ikakvih pravila? Upravo takav scenario je sasvim realan i ne sme se isključiti, pogotovo ako se ima u vidu pregrejanost situacije u svetu. Uzimajući u obzir sadašnje tendencije, može se napraviti ceo niz prognoza, a one, nažalost, nisu optimističke. Ako ne stvorimo razumljiv sistem međusobnih obaveza i dogovora, ako ne stvorimo mehanizam za razrešavanje kriznih situacija – simptomi svetske anarhije neizbežno će se umnožavati.
Već danas je postao verovatan ceo niz oštrih konflikata – ako ne sa direktnim, a ono sa posrednim učešćem velikih država… Ukrajina, o kojoj se tako mnogo govorilo i govoriće se još, primer je konflikta koji utiče na raspored snaga u celom svetu, a smatram da Ukrajina uopšte nije poslednji takav konflikt“ – prilično otvoreno je ukazao predsednik Rusije.
Ovo znači da se Rusija ne žali, da razume stvari, da ukazuje da je stanje stvari više ne zadovoljava i da je spremna kako za formulisanje novih pravila igre, tako i za igru bez pravila, ali da unapred upozorava – ako se događaji budu razvijali po drugom scenariju – da se niko ne nađe uvređen.
Putin je na ovaj način već drugi put (prvi put je to učinio u Milanu) za proteklih deset dana odgovorio raspomamljenim kritičarima svoje politike, pa i onima koji su ga optuživali da se Rusija odrekla Novorosije.
Zapad je prešao crtu, a Putin je doneo istorijsku odluku – Rusija više neće odstupati.
Završio se period povlačenja sa pozicija utvrđenih rezultatima Velikog Otadžbinskog rata koji su izvojevani krvlju, suzama i bolom. To povlačenje je trajalo dvadeset i nešto godina – od momenta raspada Sovjetskog Saveza.
Ovo znači: dalje ni korak nazad, samo napred.
Uprkos svim naporima Rusije tokom poslednje dve decenije da sa Zapadom uspostavi ravnopravnu saradnju u zajedničkom ineresu, SAD i druge zapadne zemlje su više volele da se u međunarodnoj politici rukovode isključivo pravom jakoga. Razbijene su i bačene u haos ekonomije bivše Jugoslavije, Egipta, Libije, Iraka i Sirije.
Hladni rat je završen. Ali, nije završen zaključivanjem „mira“, sa jasnim i prozračnim dogovorima o poštovanju postojećih ili stvaranju novih pravila i standarda. Stvorio se utisak da su takozvani pobednici u hladnom ratu odlučili da „iscede situaciju“ i da prekroje ceo svet isključivo za sebe i svoje interese. Ako je postojeći sistem međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, sa onim što je odnose uravnoteživalo, bio smetnja ostvarivanju tog cilja – odmah je bio proglašavan za bezvredan, zastareo i ono što treba odmah demontirati – ukazao je Putin takođe u Sočiju.
Da podsetim: Putin je 18. marta – u svom nastupu povodom prisajedinjenja Krima Rusiji – apsolutno pravilno ukazao na činjenicu da je Rusija svih poslednjih godina iskreno težila dijalogu sa svim stranim partnerima, uključujući i NATO. Međutim, mišljenje Rusije je bilo stalno ignorisano, nju su obmanjivali i dovodili pred svršen čin. Tako je bilo i sa obećanjima da se NATO neće širiti na Istok.
Rusiju su postavili pred svršen čin i razmeštanjem sistema protivraketne odbrane SAD u istočnoj Evropi – na teritorijama zemalja bivšeg Varšavskog ugovora koje su bile primljene u NATO uprkos prethodnim obećanjima. Rusiju zaista, kako je ukazao Putin, stalno pokušavaju da sateraju u ugao vodeći protiv nje takozvanu politiku obuzdavanja koju je Zapad protiv nje vodio ne samo tokom svih proteklih 50 godina, nego i poslednjih nekoliko vekova.
Polazeći od svega ovoga, Rusija više ne može i neće da se rukovodi uspostavljanjem dijaloga sa Zapadom u ime nejasnih vrednosti. Mi imamo svoje vrednosti, svoju istoriju, i svoju ideologiju. Odsad će naše bazične vrednosti opredeljivati naše dalje poteze. To je ono što je Putin poručio Zapadu.
Zapad odsad pa nadalje može skakati, pretiti, padati u histeriju, ali Rusiju to više neće uzbuđivati. Mi smo napravili svoj izbor i odsad ćemo ga dosledno pretvarati u život. Pred nama je nepregledno more posla.
Odstupanje se završilo. Od sad – samo napred. Ovo ne znači da ćemo ratovati sa Zapadom. Ne. Ovo znači da ćemo se odsad rukovoditi samo svojim nacionalno-državnim interesima.
A ako za njih bude moralo da se ratuje – znači, moraćemo da ratujemo.
(Fakti.org)