Piše: Slobodan Turlakov
Prudon je svaku svojinu smatrao krađom, što su socijalisti prihvatili kao polaznu ideju u svojoj akciji u borbi protiv kapitalizma. .
Od tada je prošlo vremena i vremena, i od te krilatice nije ostalo ništa, naprotiv! Toliki tzv. socijalisti organizovanjem socijalističkih stranaka različitih imena, preobratili su ih u neku vrstu zavoda za efikasnu pljačku i neograničeno bogaćenje ne samo čelnika, već i onih koji čelnicima odano služe.
Živeći dugo u vreme socijalizma, sudarajući se sa svim onima koji su pripadali organizovanim socijalistima (komunistima), bivajući svedok njihovog neograničenog bogaćenja, došli smo do zaključka da bi jedino pošteno bivstvovanje bilo ono što smo u naslovu istakli, biti individualni socijalista, sa svim onim što socijalizam kao ideju obeležava, ali ne pripadati nikakvoj organizovanoj hijerarhijskoj grupaciji, koja bi nužno omogućavala lopovluk, pljačku, sebično bogaćenje, kao prirodni tok stvari..
Naravno, svesni smo toga da je takvo postojanje socijalizma više nego utopija, ali smo isto tako svesni da je svaki organizovani oblik onih koji hoće da budu socijalisti, jednostavno nemoguće. Jer, ni hrišćanski socijalizam, kao idealan tip međuljudskih odnosa, odavno već nije prisusutan ni u samoj crkvi, ni oko nje.
Svojina je postala prirodna kao i sam život, šta više bez svojine nema života. I upravo ta poštapalica najrečitije govori o tome, kako i koliko život nije uspeo., ma koliko su ga bezbroj filozofa osmišljavali i omogućavali.
Da ovo pišemo, neposredan povod dao nam je šef ovdašnjih socijalista, koji kaže „ne možemo sa socijalističkim idejama – ni u kapitalizam, ni u EU. U uslovima ekonomske krize, teško mogu da se šire institucije socijalne pravde i, s toga, ne treba voditi nerealnu politiku”.
Dakle, socijalizam je nerealna politika.
„Socijalistička partija Srbije se mora zapitati koje su to crvene ideološke tvrđave koje branimo a koje napuštamo, i zato nam je potrebna reformisana partija, koji će se stvoriti na velikom kongresu 14. decembra.
Ne možemo da živimo u prošlosti, jer smo tu prošlost promenili, glasali smo za kapitalizam.”
Tako govori čovek koji je preko socijalizma, postao ono što je mogao samo u svojim ambicioznim maštanjima postati. I postao je. Gibkošću karaktera, prepredenošću, prevrtljivšću, okretnošću sopstvenom i njegove okoline koju je izdašno nagradio i nagrađivao. Jednom reči u njemu se nalazi onaj čovek kog je još Jovan Ristić predvideo. Naime, „Čovek u koga je samo nepostojanstvo postojano.”
Jedna ličnost koja je spadala među one koji su bili njegove najverniji pomagači, pa čak i sluge dr Đukić– Dejanović, koja ga je slepo sledila u svemu i svačem, ni ovoga puta nije izostala svojom podrškom: „Mi moramo da shvatimo, glasači SPS-a dali su svoj glas za nove ideje i principe, tj, …da je nastupio kapitalizm i da se prema tome i partija mora transformisati”.
A Dačić nastavlja:„Novi program SPS kakterističan za socijal demokratske partije evropske orijentacije, jasno će orediti šta pripada prošlosti stranke i šta je čeka u budućnosti.”
DRugim rečima: Oni koji su do sada koristili sve benefidžije socijalističke vlasti, sad treba da odrede nov put po kom treba da idu u budućnost, bez prošlosti. Dakle, bez bogaćenja, pljačke, lopovluka, unosnih mesta u zemlji i inostranstvu.
Koga oni to lažu, sebe ili publiku koja ih još u nekoj ludoj nadi prati!
„Završen je jedan period istorije SPS koji je bio opterećen onim što se dešavalo do 2.000″.
Čujte ovo – opterećen! Koji je to moral! Koja to beda od čoveka!Ali kad je Dačić u pitanju, kao i njegova kamarila, sve je mogućno! Karijera je glavno, njeno ime, nije važno čime se to ime podupire! Samo da se isplati i naplati.
Malo je reći da je on (Dačić) lično, sramota socijalizma kao ideje!
Neko je rekao – Bojte se spoznaje!
A šta ako na tom Kongresu ne dođu do spoznaje!
Uostalom, do nje se moglo doći i bez kongresa. I šta onda?
Mi smo, međutim, došli do spozaje, socijalizam je moguć samo kao individualni. Neka je utopija. Ali će bar sačuvati poštenje.
(Intermagazin.rs)