Piše: Mihailo Medenica
Skromnom proslavom i prigodnom zakuskom obeležena je jubilarna dvadeseta najavjena reforma MUP-a, na kojoj su najduhovitiji pojednici nagrađeni plaketama i pendrecima s posvetom ministra policije, sa željom da i sledeća reforma bude medijski protraćena, pardon, propraćena, jednako duhovita, pa čak i da okupi najdarovitije osnovce koji će na najavljenom literarnom konkursu napisati najduhovitije sastave na temu:
„Kako čika Milorada Veljovića ni suzavcem ne možete isterati iz policije“!
Naime, koliko god zaista duhovite bile ove, već tradiconalne, svečanosti „Reforma MUP-a“ pitanje smene direktora ne postavlja se čak ni u segmentu: „vicevi, fore, zajebancija i natprirodne pojave“, za šta, kako saznajemo, postoji i sasvim logično objašnjenje.
- Osim što Milorad Veljović odlično radi svoj posao, treba nam još malo vremena da utvrdimo koji je to tačno njegov posao, i čemu čovek konkretno služi, mada zaista kuva odličnu kafu, što bi se reklo meraklijsku, i nije mu problem dnevno da pristavi i po dvadesetak ako potreba službe to zahteva od njega!
Drugo, pokušali smo na foru da ga izmami iz zgrade i zaključamo vrata za njim, ali izgleda zna za jadac i nema šanse da izađe! Nekoliko puta je stigao do samih vrata, ali se kao preplašeno lane trkom vratio u kabinet i zabarakadirao… Ima, izgleda, strah od otvorenog prostora, šta li već, a i dobar deo kolega se teško navukao na sir i kajmak koji njegovi donose sa Golije, pa prete štrajkom ukoliko smenimo Veljovića- otkriva izvor iz policije, pakujući kacu mladog golijskog sira u gepek automobila s rotacijama.
Pojavivši se stidljivo na vratima, koliko da isprati zvanice i učesnike vesele manifestacije, direktor Veljović je zamolio za trenutak stpljenja dok opere zube i presvuče se u pidžamu, ne bi li potom i lično prokomentarisao značaj dvadesete najavljene reforme MUP-a.
- Ako će moja ostavka promeniti nešto evo spreman sam da je za nekoliko godina i podnesem, ako će promeniti nešto?! Verujte, godinama konkurišem za mesto direktora samo zato što ne volim pecanje, slab sam u šahu, nisam neki ljubitelj onih penzionerskih aktivnosti na Kalemegdanu, a i smatram da mogu dosta da doprinesem bojem radu policije, što, uverićete se i čini: poguram „maricu“ kad neće da upali; skuvam tridesetak kafa dnevno, zamenim uloške u svim heftalicama koje imamo, proverim da li se pendreci krive na toploti a, da prostite, krute na hladnoći; poslušniji sam od svakog službenog „vučjaka“, a realno nisam kriv ni za šta što se dešavalo za ovih sto godina koliko sam direktor! Bilo je tu i tamo nešto aferica za mojih mandata, ali, znate, direktor je kao i roditelj- poslednji sazna šta mu dete radi, razumete! Obično pročitam u novinama, ili čujem od prolaznika dok se sabajle rastežem na prozoru, o nekim negativnim pojavama u policiji, ali kakve ja realno imam veze sa tim?! Oni raspišu konkurs, ja se prijavim, reizaberu me, javim mojima da neću dolaziti kući još koju godinu i to je to! Ponavljam, nemam ništa protiv da me sutra smene, ali samo da me ne teraju na ulicu, uredio sam kabinet po feng- šuiu, postigao harmoniju duha i tela, pomalo i meditiram, tako da kao i retki cvet ne bi trebalo pomerati s mesta…
Ako neko smatra da reforma MUP-a podrazume moj odlazak- evo odlazim, do čajne kuhinje da pristavim kamilicu, što me ona pusti i uspava nemam reči, ali suštinski nisam ja problem, verujte! Vole me i hoće, jednostavno, ko Šabana Šaulića, recimo, a kako onda da ne izađem na bis! Nije Šabanova krivica ako, recimo, ozvučenje na koncertu ne valja, njegovo je da peva, a što tek ja pevam i igram kako mi se kaže, pa takvog nema ni kod Kusturice! Sad me izvinite, vreme je da se polako povučem u kabinet, zapalio sam one mirišljave štapiće, pa odoh da kuliram još jedan mandat, a i „tetkice“ će uskoro, treba da pristavim kaficu…- polako se ali sigurno direktor policije povukao i provukao u još jednu burlesku: „Smene u MUP-u“.
Deco, pišite, konkurs za najduhovtiji rad otvoren je dok vas ne zatvore…
(dvaujedan.rs)