Amerika, naravno! Naime, kampanja vojnih udara iz vazduha u Iraku i Siriji, koju vodi koalicija na čelu s SAD-om, predstavlja odličan posao za američke proizvođače oružja i vojne opreme kojima poslednjih meseci raste vrednost na berzi.
„To je savršen rat za firme koje se bave oružjem i one koji žele povećanje sredstava odobrenih za odbranu“, rekao je Ričard Abulafia, potpredsednik konsultantske firme Til Grup.
Kampanja udara na Islamsku državu predstavlja milione dolara troškova za kupovinu bombi, raketa, delova za avione te više argumenata u korist finansiranja naprednih letelica radilo se o borbenim avionima, špijunskim letelicama ili letelicama za snabdevanje.
Vrednost deonica velikih partnera Pentagona počela je da raste otkad je Barak Obama poslao vojne „konsultante“ u Irak, a rast je nastavljen, kako se akcija pojačavala.
Tako, tokom zadnja tri meseca, vrednost deonica Lokhid Martina porasla je za 9,3%, Rejtona i Nortrap Grumana za 3,8% te Dženeral Dinamica za 4,3%. Tokom istog razdoblja, indeks S&P 500 izgubio je 2,2%.
Lokhid Martin proizvodi rakete Helfajr koje se stavljaju na bespilotne borbene letelice Riper i avione iračke vojske.
Nekoliko dana nakon širenja udara na Siriju prošlog meseca, Rejton je dobio ugovor od 251 miliona dolara za isporuku krstarećih raketa Tomahavk američkoj mornarici. Američki brodovi ispalili su 47 Tomahavka prve noći napada u Siriji, a svaka košta oko 1,4 miliona dolara.
Činjenica da su udari zasad imali samo ograničen uticaj, ne usporava apetit ulagača spram firmi u sektoru odbrane, ističu analitičari.
Ugovorne velike firme „posluju bolje nego što su očekivali stručnjaci pre tri godine“, rekao je Loren Tompson s Leksington Institute koji ima brojne veze s industrijom odbrane.
S ratom te firme sklapaju poslove ne samo zahvaljujući ugovorima s američkom vladom nego i s drugim evropskim ili arapskim zemljama koje su deo koalicije protiv IS-a.
Uz tržište borbenih aviona, sukob bi trebao omogućiti razvoj tržišta letelica za snabdevanje, nadzor ili bespilotnih letelica koje trenutno izvode ključne misije iznad Iraka i Sirije.
Privatne firme za sigurnost koje su profitirale američkom okupacijom u Iraku i Avganistanu zadnjih godina, takođe su optimistične. Sadašnji sukob trebalo bi da dovede do novih ugovora.
Ako se Pentagon pre godinu dana spremao na velike proračunske rezove s obzirom na završetak sukoba u Iraku i Avganistanu, kampanja protiv IS-a kao i tenzije nastale krizom u Ukrajini brzo su promenile tu percepciju u Vašingtonu i Vol Stritu.
