Piše: Siniša Sinadinović
„Već su pale mnoge vlasti, pa ćeš i ti Mile, ovih dana pasti!“ sledila bi reinterpretacija Bajaginog refrena iz kultnog filma Dušana Kovačevića „Profesionalac“. No sigurno da bi verni sledbenici lika i dela najvećeg Baje, sa leve i desne obale reke Drine, na ovaj refren uzvratili salvom uvredljivih masnih komentara na srpski način. Izvesno da je grehota uskratiti im priliku, da pojedu svoje poslednje stranačko sledovanje pragnjetine (prasetina+jagnjetina) uz zvuke himne SNSD-a „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“, koju lično interpretira najveći predizborni šatorski estradni umetnik „Baja veliki Lijevčanin“.
Ništa nije bolja situacija ni među vladinim službenicima, profesorima, umetnicima, analitičarima koji ovih dana pune stupce dnevnih novina i portala u Srbiji. Posebno se u tome ističe uvaženi profesor „Kec“ kao i proslavljeni svetski režiser i veliki prijatelj aktuelnog predsednika RS, Nemanja Kusturica. Koji, ne samo da učestvuje na predizbornim skupovima SNSD-a, već gostujući u televizijskim emisijama, filmski baca drvlje, kamenje i zrnevlje pirinča na opoziciju okupljenu oko Saveza za promene. Pri tom tužno jadikujući zašto se na otvaranje Andrić Grada, i pored uredno poslatog poziva, iz opozicije niko nije pojavio. Srpski Pančo Vilja, kako za sebe voli da kaže, ostaje u velikoj panici šta će se desiti kada nakon ovih izbora predsednik Vlade RS postane predsednik SDS-a Mladen Bosić. I kada više ne bude njegove dobre Željke, kako reče na predizbornom mitingu SNSD-a u Trebinju. Ko će dalje finansirati ekranizaciju njegovih dečijih snova? Kako živeti a da u svojoj blizini nemaš nekog srpskog premijera-predsednika političkog pustolova, koji voli orjentalno i strastveno da arči narodne pare?
No vratimo se glavnom junaku ove priče Baji Lijevčaninu. Ovih nekoliko dana pred održavanje redovnih opštih izbora u BiH, uveliko se političke elite u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu pitaju, šta će biti sa aktuelnim predsednikom Republike Srpske gospodinom Miloradom Dodikom. Da li su ovo poslednji dani, njegove dominacije na političkom nebu BiH? Ili će se ponoviti čudo, po kome će mu biti dozvoljeno kao crnogorskom premijeru-predsedniku (i obrnuto po ko zna koji puta), Milu Đukanoviću da ostane tu gde jeste.
Najpre da probamo da razmotrimo prvu opciju. Prema izjavama koja dolaze iz američke ambasade u Sarajevu, Baja Lijevčanin se doživljava kao njihov najveći promašaj. Baju su kao što je poznato Ameri na tenkovima doveli u Banja Luku, neko ko je 3. oktobra 2000. godine u hotelu “San” u Laktašima dao svu logističku podršku američkom ambasadoru Montgomeriju, da 5. oktobra iz Budimpešte džojstikom sruši Slobodana Miloševića. Ovih dana se čuje velika buka, larma i galama, svih dvorskih čauša, koje Baja nemilice poslednjim parama plaća, da talambasaju na svim skrinovima i portalima, kako je ponovo proradila američka kancelarija za demontažu neposlušnih režima. I kako se ekipa specijalizovanih stručnjaka za izvođenje narandžastih revolucija, ovog puta ne nalazi u hotelu “San” u Laktašima, već u jednom hotelu u Tuzli.
Zna dobro Baja, da neko ko dobrovoljno učestvuje u obaranju nekog sa vlasti, da mu kad tad neminovno sledi ista sudbina. I džaba upiranje i angažovanje ruskih specijalaca, pardon Kozaka, da ga sačuvaju od onih koji su ga postavili. Jer Baji je jasno kao dan, da će ga oni koji su ga doveli na vlast, ti isti brutalno i bez milosti svrgnuti, i to uz asistenciju onih koji mu tobož sada čuvaju leđa. Baja svojim potezima najviše sliči onoj babi iz vica, koji se pokušava sakriti od smrti, krijući se među decom u vrtiću. Zato se između redova iz američke ambasade u Sarajevu može čuti poruka. „Galami, viči, pevaj, predizborno zapomaži, ali posle izbora, Baja, sigurno ideš papaaaaa.
Odavno bi Baja Lijevčanin, bio retuširan sa političke fotografije BiH, da mu nije čuvenog dede iz Jerusalima, koji i pod stare dan pokazuje kako se može i treba boriti za nacionalne interese svoje države. Ovaj proslavljeni heroj novoobnovljenog Izraela, vešto svojim uticajem uspeva, da uveri svoju sabraću, kako one u Jerusalimu tako i one u Vašingtonu i Moskvi, da je od strateškog interesa za njihovu otadžbinu, postojanje Baje Lijevčanina. I to radi vrlo uspešno skoro punu deceniju. Veštom linijom preko ministra spoljnih poslova Izraela, moldavskog Jevrejina Libermana ima dobru konekciju sa ministrom spoljnih poslova Rusije, i tako uspeva da Baji, drži otvorena vrata kabineta ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina.
No i pored dedine najave da će se sam vrh Izraela pojaviti u Banjoj Luci, na otvaranju Jevrejskog kulturnog centra, to se nije desilo. Učinjen je samo svojevrsni presedan da se za još života, pomenuti Centar nazove, po Bajinom političkom spin doktoru. Očito da su doktorova sabraća iz Vašingtona imala veći uticaj u Jerusalimu od onih u Moskvi. Ali i pored toga nije izostala pomoć, deda je uspeo da, Baji Lijevčaninu u Beču, upriliči susret sa ministrom spoljnih poslova Izraela. I pored toga što je zbog ovog sastanka u Beču, Liberman kritikovan u pojedinim medijima u Izraelu, uspeo je, da sa samo jednim danom čekanja, Baji otvori vrata Kremlja.
Očito da je odluka o demontaži Bajine vladavine već donesena i da je više neupitno da će on izgubiti kontrolu nad Vladom, Skupštinom RS kao i u Predsedništvu BiH. Baji je jedino preostalo da suvim zlatom, kao nekad Miloš Obrenović kupi sebi sada najvažniju stvar – vreme. Zna Baja vrlo dobro, da je Miloš jedino zlatom, mogao kupiti od turskog sultana svoju poziciju. Zna Baja Lijevčanin i to da se sultan danas ne nalazi u Stambolu, već u Jerusalimu, i da mora kao u Miloševo vreme pored sultana, dobro podmazati i vezire, kadije i razne lobističke organizacije. I pokazao je da to ume da radi vrlo vešto. Kao što nas neke večeri poseti u jednoj televizijskoj emisiji, proslavljeni svetski režiser, da je tu veštinu Baja Lijevčanin naučio još kao mladić na zagrebačkim placevima, prodavajući purgerskim gospođama lijevčansku papriku.
No čuda uvek postoje i u njih treba verovati, jedan mudri jevrejski predsednik je savetovao svoje sunarodnike govoreći im, da onaj ko ne veruje u čuda nije realan. Da li će Baja Lijevčanin uspeti da preživi ili će i on završiti kao Slobodan Milošević ostaje nam da vidimo u nedelju 12. oktobra. Ili će ga i ovoj put, zaštiti neka nevidljiva ruka? Odgovor na ovo pitanje sigurno zna samo Bog i možda koji „sionski mudrac“.
Ono što sigurno preostaje svim građanima Republike Srpske, da obavezno u što većem broju, u nedelju 12. oktobra 2014. godine izađu na izbore, (kažu meteorolozi da će biti lep i sunčan dan) i da budni sačekaju prve preliminarne rezultate CIK-a BiH-a. Kakvi god oni bili, Srbi sa leve obale reke Drine, moraju biti spremni na sve, čak i na to, da im se može dogoditi još jedan potop, i da im zvanično nebo padne na glavu.
Živela Republika Srpska!!!