Sve druge zemlje bivše Jugoslavije su zaradile svoju nezavisnost boreći se sa srpskim snagama. To je slučaj sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, Kosovom. Makedonija je postala nezavisna iznenada, bez da je ispalila i jedan metak niti je imala jednu manifestaciju koja je tražila nezavisnost – priča profesor Božidar Dimitrov, direktor bugarskog Nacionalnog muzeja istorije.
Priznati bugarski istoričar se protivi ideji da Srbija i Makedonija otvore zajedničeke ambasade u trećim zemljama.
- Združavanje ambasada je ozbiljan korak ka stvaranju jedne države, jer je nezavisna spoljna politika jedan od načina da zemlja pokaže svoju nezavisnost i suverenitet. A kakvu vrstu nezavisnosti možemo da imamo, ako 80 odsto ambasada, koje bi trebalo da sprovode tu politiku, držimo sa nekom drugom zemljom?
Tvrdnja da takav potez neće uticati na makedonsku spoljnu politiku su, u najmanju ruku, smešne jer nijedna informacija iz Ministarstva spoljnih poslova ne bi ostala tajna. Sve instrukcije Ministarstva spoljnih poslova moraju da budu tajna, a to je praksa još od Antike.
Dakle, kada informacije nisu tajna, već opšte znanje, u pitanju je jedna država. Svi kojima je poznata istorija Makedonije znaju da je ovu državu napravila srpska tajna služba kako bi se napravio paravan za embargo koji je bio nametnut Jugoslaviji.
Sve druge zemlje bivše Jugoslavije su zaradile svoju nezavisnost boreći se sa srpskim snagama. To je slučaj sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, Kosovom.
Makedonija je postala nezavisna iznenada, bez da je ispalila i jedan metak niti je imala jednu manifestaciju koja je tražila nezavisnost – ispričao je Dimitrov za Focus News Agency i dodao da su ljudi zaboravili pitanje na makedonskom referendumu: „Da li pristajete da Makedonija postane nezavisna zemlja sa mogućnošću da se kasnije ujedini sa Jugoslavijom?“ i tako rekao da je moguće da se sada, ujedinjavanjem ambasada, sprema ujedinjenje država.
(Alo)