Da je Srbija na spisku zemalja koje Amerika predvodi u borbi protiv Islamske države, znalo se iz saopštenja Stejt departmenta i pre nego što je srpski premijer u pismu ponudio pomoć američkom predsedniku. Međunarodni front formiran od 57 zemalja ima za cilj što efikasniju borbu protiv džihadista okupljenih oko organizacije poznate i kao ISIS ili IDIL, a stepen uključenosti varira od direktne vojne aktivnosti i logističke podrške do razmene obaveštajnih podataka. Od Srbije se, po svemu sudeći, očekuje doprinos u ovoj poslednjoj oblasti, utoliko pre što se naša vojska u inostranstvu angažuje isključivo u mirovnim misijama pod kapom UN i EU. U akcijama NATO-a ne učestvujemo zbog „specifičnog odnosa” s alijansom, kako je to formulisao jedan analitičar, pa nema mesta bojazni da će srpska vojska ratovati na Bliskom istoku.
Prvi opipljivi pokazatelj srpske spremnosti da se svrsta u međunarodoni front protiv džihadista jeste najavljena dopuna Krivičnog zakonika (KZ) kojom se uvode dva nova krivična dela za sankcionisanje umešanosti naših građana u ratove u inostranstvu. Predložene kazne za učestvovanje u stranim ratovima će biti do osam godina zatvora, a za organizovanje učestvovanja – od dve godine do deset. Dopune KZ bi trebalo da se nađu na dnevnom redu prve ili druge sednice jesenjeg zasedanja Narodne skupštine. Inicijativa koja je potekla od Socijaldemokratske partije Srbije nekako se podudarila s jednoglasno izglasanom rezolucijom Saveta bezbednosti UN o stranim plaćenicima koja je pre nekoliko dana donesena na predlog SAD. Upravo ta podudarnost možda objašnjava žustrost sa kojom je ovdašnji politički establišment krenuo u „guranje” ideje u parlamentu iako je istu inicijativu stranka Rasima Ljajića pokrenula još u novembru prošle godine.
Opasnost od novog terorističkog talasa koji je zapljusnuo svet unela je na pomalo bizaran način olakšanje u trenutno veoma zategnute međunarodne odnose isprovocirane krizom u Ukrajini. Nepomirljive razlike u stavovima Istoka i Zapada po ovom pitanju kao da su relaksirane figurom zajedničkog neprijatelja čija se senka nadvila i na oba zavađena tabora. Posle dužeg vremena kada je sve ukazivalo da je svet na ivici ponora zbog klinča Vašingtona i Moskve izgleda da su centri moći opet pronašli tačku oslonca čiju stamenost garantuje najčvršći temelj – zajednički interes. Tako je i na Bliskom istoku. Zakleti regionalni neprijatelji šiitski Iran i sunitska Saudijska Arabija iz čijeg neslaganja suštinski izbijaju svi sukobi u trusnom regionu kao da se konačno razumeju po pitanju ISIS-a. Čak ni sirijski predsednik Bašar el Asad nije više u delu zapadne štampe prokazan kao čudovište koje mora da bude ukroćeno.
I Srbija kao da konačno može da odahne. Usred sveopšte uzbune oko ISIS-a deluje moguće i neutralna politika, i Evropa i Rusija, famozno „sedenje na dve stolice” – od kojih je jedna opasno pretila da se izmakne s odmicanjem ukrajinske krize.
Pored sveopšteg saglasja o neophodnosti rešavanja problema ekstremnog islamizma, u akciji koju pokreću Amerikanci nešto suštinski ne štima. Na pitanje „Politike” koliko im znači podrška Vlade Srbije u borbi protiv ISIS-a iz američke ambasade u Beogradu su pre nekoliko dana odgovorili da je značajna podrška svakog člana „kako bi se pokazala rešenost civilizovanog sveta da porazi ISIS”. Oštra dihotomija civilizovanog sveta i fanatika previše podseća period od pre 13 godina kada je posle napada 11. septembra Amerika povela globalni rat protiv terorizma. U to vreme su vodeći zapadni mediji i komentatori agitovali na neophodnost odbrane „zapadnih vrednosti” od tamo nekih necivilizovanih naroda. Posle odsecanja glava novinarima pred okom kamere ponovo se čuju komentari o „srednjovekovnom varvarizmu” terorista.
U postupcima Islamske države nema nažalost ničeg srednjovekovnog. Pre će biti da se suočavamo sa izrazito modernim fenomenom.
Oni su svoj cilj postigli. Danas gotovo da nema čoveka na planeti koji nije čuo za njihovu organizaciju koja prema procenama CIA-e jedva da broji 30.000 vojnika. A šta su uradili? Trojica stranih novinara i humanitarista su pogubljeni pred kamerama i ceo svet se trese od zebnje šta će slede da urade. Ako sposobnost da s minimalnim resursima tako brzo zadobije planetarnu pažnju nije vrhunska propaganda, šta onda jeste? I šta je u toj sofisticiranoj veštini na kojoj bi im pozavideli i najveći marketinški magovi – srednjovekovno? Baš nalik onom strašnom danu kada su srušene njujorške Kule bliznakinje i kada je bilo malo onih koji su u napadu na Ameriku njenim sopstvenim avionima, njenim resursima, prepoznali nešto više od pukog fanatizma.
Potcenjivanje neprijatelja je konstanta koja obeležava američki rat protiv terorista od trenutka kada ga je slavodobitno najavio Džordž Buš. Milijarde dolara su potrošene, a ekstremizam nije iskorenjen. Danas ISIS svoje ciljeve tuče upravo američkim oružjem koje je ostalo u Iraku.
Istorija se ponavlja, a isti trend je bio i pre 11. septembra. Amerikanci su indirektno stvorili talibanski režim, kao što su svojevremeno stvorili i Bin Ladena kao borca protiv sovjetske invazije na Avganistan, i kao što su svojevremeno pomagali Sadama Huseina kada im je trebao saveznik protiv iranskog režima.
Dodatno onespokojava i odabir najbližih saveznika. Zalivske monarhijesunajrigidniji režimi u regionu, a bombardovanje sirijskih naftonosnih polja možda najviše koristi Saudijskoj Arabiji. Ponovno ignorisanje Saveta bezbednosti UN više niko i ne pominje a samo još levičarski Amerikanci prigovaraju Obami što je naciji uskratio mogućnost da u Kongresu čuje debatu pre nego što se upusti u još jedan rat.
Pojednostavljivanje je opasna stvar i odluka da se samovoljno krene u još jednu avanturu na Bliskom istoku ne uliva poverenje. Nekoliko desetina hiljada boraca ISIS-a ne bi imalo nikakve šanse bez manje ili više latentne podrške lokalnog stanovništva. Da bi se lokalci privoleli na stranu suprotstavljenu ekstremistima međunarodna koalicija bi trebalo da im ponudi nešto konkretnije od bombi.
Ako se zaista želi održivo rešenje na Bliskom istoku neophodno je razbiti okvir borbe zapadne civilizacije protiv varvarstva u koji se sistemski guraju problemi. Ostaje i osnovana bojazan da će posle još jednog rata svet postati još opasnije mesto.
KARLOV UGAO
• Neke države stvaraju teroriste. Na jugu Srbije se dogodilo obrnuto.
• Ako si u Iraku terorista, čim pređeš u Siriju, ti si borac za demokratiju.
• Terorizam je svetski kancer. Zato ga Amerikanci leče zračenjem.
• Nekad je bilo trbuhom za kruhom, a sada kalašnjikovom za kruhom.
• Teroristi su srušili njujorške „bliznakinje”. I nama su teroristi srušili Avalski toranj.
• Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir baš zbog borbenosti.
• Al Kaida koristi decu kao žive bombe. Što se deca raduju vatrometu.
• Penzioneri ovo smanjenje doživljavaju kao ekonomski terorizam.
(Politika)