Haško tužilaštvo zatražilo je da optuženom lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju bude izrečena presuda, nakon što novi sudija Madaje Nijang pročita celi spis sa suđenja, u kojem nije učestvovao.
Tužilaštvo predlaže da proces bude nastavljen tamo gde je i zaustavljen zbog izuzeća sudije Frederika Harhofa, te da članovi raspravnog veća odluče o presudi.
U podnesku tužioca Matijasa Markusena piše da “pravda zahteva presudu o suštini ovog predmeta, na pravičan i hitar način” i da bi to bilo “u interesu pravde”, zato što su svi dokazi optužbe već izvedeni, a optuženi Šešelj je odbio da izvodi dokaze odbrane.
Prethodno bi novi sudija Nijang, koji je zamenio Harhofa, morao da dokaže da se upoznao o zapisniku sa procesa i izvedenim dokazima.
Posebno veće Haškog tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtjev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala “pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda”.
Kritikujući promjenu u toj praksi Tribunala – oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću, Harhof je promenu u tumačenju koncepta “udruženog zločinačkog poduhvata” pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.
Posebno veće je u odluci navelo da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.
Presuda Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, bila je zakazana za 30. oktobar, ali je, posle izuzeća sudije Harhofa, odgođena na neodređeno vreme.