Od rekordna 42 procenta svetske populacije koja je ove godine izašla na birališta, posebnu pažnju privlače referendumska izjašnjavanja koja nagoveštavaju „prekrajanje“ mapa. Teorija zagovornika nezavisnosti Kosova, da je to „jedinstven“ slučaj, bez uticaja na druge separatističke pokrete u svetu, upravo ove godine je na velikom ispitu.
Upravo 2014. godine postalo je očigledno da ne samo da separatističkih pokreta ima mnogo, i da dalje niču, već i da zemlje koje se diče bogatstvom, uticajem i demokratijom, na njih nisu imune. Vlada u Londonu ne bira sredstva, od molbi i primamljivih aranžaman, do crnih prognoza i pretnji, ne bi li privolela Edinburg da, posle 300 godina „braka“, ne napusti ostvrsku zajednicu. Duhovi su se uskomešali u mnogim zemljama, jer posledice škotskog „da“ odvajanju od Londona preti „domino“ efektom „paranja“ granica, kao „petlja na čarapi“.
Britanski nedeljnik „Ekonomist“ je već početkom godine nagovestio da će 2014. biti „posebna godina za demokratiju“. Predviđanje se pokazalo kao dobro već u martu, kada se ukrajinsko poluostrvo Krim, ogromnom većinom na referendumu izjasnilo za pripajanje Ruskoj Federaciji.
- Međunarodne kritike na račun glasanja nisu mnogo izmenile stanje stvari. Ostatak sveta možda to ne priznaje, ali Krim je sad defakto ruska teritorija – navodi „Ekonomist“.
Krimski referendum, štaviše, nije stavio tačku na separatističke težnje u Ukrajini. Šest meseci posle pripajanja Krima, predsednik Rusije Vladimir Putin odbija pozive za referendumsko izjašnjavanje sa proruskog istoka Ukrajine, ali zapadni kritičari ga i dalje optužuju za prikrivenu invaziju:
- Ukrajina i Rusija su postigle tanani mirovni sporazum za koji mnogi Ukrajinci veruju da će ostaviti oblasti pod kontrolom pobunjenika u sferi uticaja Moskve. Krimski referendum bio je početak procesa koji je… podgrejao hladnoratovske brige i čak strepnje od nuklearnog rata. Države sa velikom ruskom manjinom su nervozne – navodi nedeljnik.
Analitičari ponovo, kao i u slučaju Kosova, podsećaju da Škotska, Krim i Ukrajina nikako nisu isti slučajevi. U tome, svakako, ima istine, baš kao i u zapažanjima drugih da oni predstavljaju, sve očiglednije, podsećanje da svetske granice „nisu zapečaćene“.
Dokaz su reči Artura Masa, lidera Katalonije, bogatog španskog regiona koji želi samostalnost. On je londonskom dnevniku „Fajnenšel tajms“ rekao da bi „da“ na škotskom referendumu predstavljao značajan podsticaj katalonskom izjašnjavanju o nezavisnosti, zakazanom za novembar, iako je Madrid na to sudski stavio „veto“.
Nije teško zamisliti da istom pažnjom škotski referendum iščekuju i Flamanci, koji ne kriju želju da napuste Belgiju, koju su, u „srcu“ Evrope, svojevremeno godinu dana držali „u šahu“ bez vlade, jer nikako nisu mogli da se dogovore sa frankofonim delom zemnje. Iako neformalno i sprovedeno putem interneta, referendumsko izjašnjavanje građana Veneta, otkrilo je takođe 2014. rastuće separatističke težnje ove imućne, severne pokrajine Italije, čija Sardinija bi takođe da se osamostali.
Dešavanja na uzavrelom Bliskom istoku i severu Afrike, prevazilaze po sukobima ukrajinsku krizu, i daleko su od bilo kakvog referendumskog izjašnjavanja. Ali, upravo u ovom delu sveta „prekrajanje“ granica, budući da je nasilno, očiglednije je nego drugde. Metode Islamske države, koja nasilno gazi ne samo granice, već i ljudske živote, izazivaju opštu osudu sveta.
Ovi islamisti, međutim, i dalje napreduju u „osvajanju“ delova Iraka i Sirije, težeći stvaranju islamističke države. U Libiji, u kojoj vlasti ne uspevaju da održe kontrolu na celoj teritoriji, manjinske grupe se međusobno bore za kontrolu energentima najbogatijih oblasti, posebno Kirenaike.
U Kini su tendencije suprotne. Peking ulaže mnogo truda u suzbijanju separatističkih tendencija na teritoriji Kine, pa ipak komešanja u provincijama Sinđijang, na Tibetu, u Hongkongu se ne smiruju… Čak i da Škoti na referendumu 18. septembra većinski zaokruže „ne“ i ostanu u Ujedinjenom Kraljevstvu, veliki broj pristalica nezavisnosti ostaje, u godini u kojoj je pitanje prekrajanja granica dobilo zamajac.
KONTROLA PRIRODNIH BOGATSTAVA
Energenti i druga prirodna bogatstva „pritajeni“ su, ili javni, pratilac mnogih separatističkih pokreta. Naftna i gasna bogatstva u Severnom moru su glavni adut Škota koji zagovaraju nezavisnost od Londona. Oblasti istočne Ukrajine u kojima prorusko stanovništvo želi izjašnjavanje o nezavisnosti, najbogatija je energentima i rudnim bogatstvima u ovoj zemlji. Oblasti Iraka kojima „marširaju“ ekstremisti Islamske države poklapa se sa putevima „crnog zlata“. Nemirna kineska provincija Sinđijang bogata je naftom, gasom i drugim sirovinama. Sukobljene libijske grupe bore se za kontrolu glavnih naftnih nalazišta i puteva u zemlji