Piše: Marinko M. Vučinić
Postoje različiti oblici ispoljavanja i izražavanja demagogije i populizma u svetu politike gde je ona i najrasprostranjenija.Ali zato njen cilj je jedinstven, stvaranje privida i opsene da se konačno počinju rešavati ozbiljni društveni problemi i izazovi a da se pri tome samo pridobija podrška birača i građana i jača pozicija i društveni uticaj neprikosnovenog političkog vođe koji je najzad pokrenuo toliko očekivanu inicijativu za koju kao po komandi dobija nepodeljenu podršku ne samo u okviru svoje vladajuće stranke. Nikakvu ulogu ne igra spoznaja i i toliko puta viđena ćinjenica da se na takav otvoreno voluntaristički i demagoški način ne može trajno rešiti i dalekosežno rešiti nijedan politički i socijalni problem, jer jedino je važno da je neprikosnoveni vođa još jednom pokazao svoju demagošku i populističku brigu za ostvarivanje opšteg interesa.Njegova“istorijska“ inicijativa kao po automatizmu i nepisanom političkom pravilu postaje univerzalna politička mantra njegovih stranačkih i političkih poslušnika i glasogovornika koji samo na rečima podržavaju svoga voljenog vođu ali pri tome sve čine da do njene realizacije ne dođe.Za njih je važno samo da prođe prvi talas javne podrške vođinoj inicijativi, da se ubere još neki politički poen u javnosti ali oni će i dalje nastaviti po starom, a od inicijative neće ostati ni traga.Razlog je vrlo jednostavan, jer se radi o ogoljenom voluntarizmu koji počiva na volji jednog politički moćnog čoveka a ne na sistemskkom i trajnom rešavanju određenog društvenog problema.
Tako će kao i mnogo puta do sada završiti i ova inicijativa A. Vučića koju je pokrenuo na Glavnom odboru njegove vladajuće stranke, da njeni funkcioneri ne mogu obavljati više plaćenih državnih i političkih funkcija. Jer dočekana sa velikom medijskom i demagoškom pompom ona se vrlo brzo izgubila iz vidokruga naše političke javnosti i ona je trajala kao atraktivan politički spin samo nekoliko dana.Očigledno se radi o još jednom izrazu ogoljenog voluntarizma i poklitičke demagogije koju ovaj režim obilato koristi u svome delovanju.Nagomilavanje različitih plaćenih funkcija neminovno je u društvu u kome nesmetano i dalje snažno funkcioniše sva sila i moć partijske države koja ostaje imuna na sve demagoške i voluntarističke zahteve političkog vođe nespremnog da ovaj ozbiljan problem rešava temeljno i na sistematski osmišljen i instucionalizovan način. To je i rezultat delovanja gvozdenog zakona oligarhije koji funkcioniše unutar naših stranaka a plaćene funkcije su neka vrsta nagrade za stranačke oligarhijske nomenklarure koje na taj način stvaraju poseban klijentelistički sloj na koji se oslanja svaki stranački vođa. Zato se društveni i politički problemi mogu rešavati samo unošenjem u naš politički sitem i funkcionisanje partija jasno određenih i struktiranih pravila koja će suzbijati delovanje partijske države u čijoj osnovi je stvaranje oligarhijskog i klijentelističkog ustrojstva u kome se samo dodatno koncentriše politička moć i uticaj. Razdvajanje partijskih i državnih funkcija, ograničenje broja mandata unutar partija, izbor članova glavnih stranačih odbora a ne forsiranje principa kooptiranja, neposredni izbori svih stranačkih organa, i funkcionera, ukidanje prakse da se po automatizmu funkcije stiče mesto u glavnim stranačkim odborima, opšte važenje izbornog prava , referendumsko izjašnjavanja stranačkog članstva o najvažnijim ne samo stranačkim pitanjima, nespojivost obavljanja poslaničke funkcije i drugih funkcija u upravnim odborima, stranačkim organima i državnim telima , veći broj kandidata pri neposrednim izborima na stranačkim izborima , samostalnost konkursnih komisija u odlučivanju o kandidatima kako bi se izbegla farsičnost u njihovom delovanju jer o kandidatima za funkcije u javnim preduzećima odlučuje vladina kadrovska komisija sastavljana na paritetnom stranačkom principu , besplatno vršenje dužnosti u upravnim i nadzornim odborima uz pokrivanj osnovnih troškova za učešće u njihovom radu, drastično smanijvanje plata direktorima javnih preduzeća koje su sada nepristojno visoke, iako se pretežno radi o najvećim gubitašima.Sve su ovo moguće mere i pravila koje bi mogle da obezbede sistemsiko rešavanje problema nagomilavanja plaćenih funkcija u oviru vladajuće nomenklature.Tu ne pomažu demagoški pozivi jer ako po statutarnim pravilima vladajuće partije njen Glavni Odbor ima 400 članova , polovina je po automatizmu izabrana zbog funkcije a preostalih 200 izabrao je lider a odluke o isključenju starih i i ulasku novih članova Glavnog Odbora odluku donosi isključivo predsednik stranke onda teško da možemo govoriti o postojanju demokratske procedure već o njenoj drastičnoj negaciji i otvaranje puta ka uvođenju utvrđivanja jasnog primera demokrature što dovodi do pojave ovakvih demagoških i ispraznih inicijativa koje treba da dovedu do razvlaščivanja stranačke momenklature i klijentele koja zavisi isključivo i presudno od odluka njihovog neprikosnovenog stranačkog i poli- tičkog vođe.Zato je jasno da i od ove inicijative premijera i pedsednika vladajuće stranke o dobrovolnom napuštanju većeg broja plaćenih funkcija koje sada obavljaju najzaslužniji naprednjački kadrovi neće biti mnogo efekta jer se ova novouspostavljena stranačka oligarhija neće tako lako odreći svojih unosnih političkih i poslovnih sinekura i privilegija.Oni će samo pričekati da ova tema iščili što, pre iz vidokruga naše javnosti što se već i dešava a oni će i dalje nastaviti po starom, dok će njihov voljeni vođa sa istim populističkim i demagoškim žarom poktretati nove „prekretničke“ inicijative koje će vrlo brzo odneti talasi i zahtevi dnevne politike.
Zato je očigledno da su prividi i političke fatamorgane toliko prisutne u našem političkom životu jer su one ugrađene u samu srž demagogije koja jedino uspeva da ostane glavna konstanta naše politike u kojoj se kao na pokretnoj traci smenjuju epohalne inicijative aktuelnog političkog vođe služeći samo za njegovu promociju, stvarajući voluntaristički i autoritativni način vladavine a da se najvažniji problemi funkcionisanja partijske države ne rešavaju već ona postaje sve snažnija i moćnija, jer još niko nije sebe dobrovoljno razvlastio ako ga tok istorijskih događaja nije na to primorao.Od takvih primera se i sastoje tokovi naše političke istorije , oni jedini tvore promene u društvu i shvatanju politike oslobođene veličanja velikog vođe, populizma i demagogije i tako se ostvaruje njihov glavni smisao-sva se menja da bi sve ostalo isto. Samo se svet političkih privida i opsena i dalje širi i dobija sve novije oblike.
(Napredni klub)