Ukrajina i Bliski istok, kao dva velika geopolitička žarišta, presudno utiču na stabilnost Balkana i ukupni položaj Srbije. Od toga kako se bude razvijala ukrajinska kriza zavisiće i naša energetska bezbednost, izvoz, investicije, postojanje manevarskog prostora u spoljnoj politici.
Od razvoja situacije na Bliskom istoku zavisi i ukupno postavljanje Turske, koja je važna za Balkan, pitanje radikalizacije balkanskih muhamedanaca, ali i, što najviše plaši, mogućnost pokretanja velikih migracionih talasa ka Evropi. Najcrnje prognoze su da Bugarsku, Srbiju i Grčku čeka sudbina predsoblja za bliskoistočne i srednjoazijske emigrante – kaže u razgovoru za Danas direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković.
Da li su se hapšenja Albanaca islamista na KiM i priča o Srbima na ukrajinskim frontovima slučajno vremenski poklopile?
- Ne bih povezivao te dve priče. Dobrovoljci u Ukrajini su ljudi koji su se samoorganizovali i tamo otišli. Iza toga ne stoji nikakva ozbiljnija organizacija. Kada se završi rat u Ukrajini, završiće se i njihov angažman. Ali, vrbovanje i regrutacija mladih muslimana širom Evrope za učešće u bliskoistočnim paravojnim formacijama je ozbiljan i dugoročan projekat. Pasivno smo posmatrali sve što se po ovom pitanju dešavalo prethodnih godina u Francuskoj, Danskoj, Nemačkoj… Ništa nije preduzimano, sve dok sada nije „zaigrala mečka pred našim vratima“.
Da li će rigorozni zakoni rešiti probleme ratovanja građana Srbije u tuđim ratovima?
- Već deset godina naši građani odlaze u „Blekvoterse“ i ostale privatne vojske, ratuju od Avganistana do Iraka, i niko to pitanje ne pokreće. Tek se zbog dvadeset dobrovoljaca u Ukrajini podigla prašina. To nam govori da se zakoni donose na pritisak spolja i da se neće sprovoditi sa mnogo entuzijazma. Deo tih ljudi ide u rat zbog novca, ali većinu motiviše nešto drugo. Osamnaestogodišnjaka iz Novog Pazara, koji je bio đak generacije i poginuo nedavno u Siriji, nije u rat odvelo koristoljublje. Na Kosovu se po ovom pitanju, nažalost, verovatno više ništa ne može uraditi. Taj problem je u rukama moćnijih igrača, ima i svoju geopolitičku dimenziju i prevazilazi kapacitete današnje Srbije. Ja bih više pažnje obratio na muslimanski faktor u Raškoj i koliko je moguće, u BiH, gde stvari stoje drugačije i gde se nešto može preduzeti.
Kako gledate na porast antiameričkog raspoloženja među kosovskim Albancima, iako su zvanično SAD njegov glavni „prijatelj i zaštitnik“?
- Ne bih rekao da se radi o antiamerikanizmu, mada i njega ima, već pre svega o antizapadnjaštvu. To je trend svuda i svetu i, što je možda paradoksalno, to je proces koji podstiču sami Amerikanci. Radikalnom islamu je namenjena uloga američke pešadije u Evroaziji. Al Nusra, Kavkaski emirat, Muslimanska braća, ISIL treba da posluže za destabilizaciju teritorije koju su anglosaksonski teoretičari nazvali rimlendom. Time se produžava američka dominacija na čitav naredni vek. Albanski muslimani su takođe deo te jednačine. Nestabilan Balkan može biti jedno od geopolitičkih žarišta koje će sprečiti povezivanje EU i Evroazijskog saveza i stvaranje velikog kontinentalnog ekonomskog bloka „od Lisabona do Vladivostoka“. Radikalizacija Albanaca nije nikakva pretnja po američke interese, nego pre svega po interese evropskih država, a donekle i Rusije.
Kako komentarišete procene zapadnih diplomata da će javno mnjenje u Srbija burnije reagovati na eventualne sankcije Rusiji nego na „predaju Kosova“?
- To se čini logičnim. Srbi su na izborima 2008. rekli da nemaju snage da se bore za Kosovo. Istina, većina nije spremna da pređe tu poslednju liniju, koja se tiče i formalnog priznavanja, ali je za to da se sa Albancima napravi neki aranžman. Ljudima je zgodno došla ona Tadićeva parola „I Kosovo i EU“, jer su tako umirili savest. Otuda i ovo pasivno posmatranje gašenja Srbije na Kosovu, priznavanja prištinskih institucija, formiranja vojske kosovskih Albanaca. Sa druge strane, ukrajinska kriza će promeniti Evropu. Kod nas se ovaj rasplet vidi kao nova šansa i otuda navijačko raspoloženje, jer su veze između Srba i Rusa duboke, neraskidive.
(Danas)