Piše: Ratko Dmitrović
Svakako je interesantno ali nije od presudne važnosti da se utvrdi da li je zrenjaninski biskup, Ladislav Nemet, izmislio priču o postignutom dogovoru između vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Vatikana, da patrijarh srpski Irinej ode u posetu papi. U Vatikan. Što, inače, nikada do sada bilo nije. Uslove za taj susret, ako je uopšte moguć bez saglasnosti Ruske pravoslavne crkve, iznosili su više puta do sada ljudi iz samog vrha SPC. Historija je u pitanju; misionarska područja, Unija, prevođenje pravoslavaca u katoličanstvo, Drugi svetski rat, Stepinac…
U poslednje vreme Stepinac je centralna tema pošto Vatikan namerava da nadbiskupa zagrebačkog „crkve u Hrvata“ za vreme postojanja Nezavisne Države Hrvatske, proglasi svetim. Srpska crkva se oštro protivi ovoj nameri, patrijarh Irinej je u cilju sprečavanja takvog razvoja događaja nedavno pisao Svetoj stolici. Ko ovde greši?
Vatikan koji hoće da proizvede još jednog svetog čoveka katoličanstva ili SPC što se protivi.
Greše i jedni i drugi. Vatikan što običnog, ni po čemu posebnog popa gura u svece, iako se zna da Stepinac nije počinio nijedno čudo, od dva koja moraju da se zadovolje kao preduslov za kanonizaciju, odnosno, da se između njegove beatifikacije i čina kanonizacije na njegovom grobu nije desilo ništa neuobičajeno. Čuda ni od korova.
Gde greši SPC? U tome što sav svoj autoritet ulaže kako bi se sprečilo prevođenje Stepinca među svete. To je unutrašnja stvar Katoličke crkve; ako je Stepinac bio dobar, pravdoljubiv, human, kao što tvrde Hrvati i deo Vatikana, onda je on na ponos i diku Katoličkoj crkvi i neka rade sa njim šta hoće, neka ga prenesu iz zagrebačke katedrale i sahrane uz bok Svetom Petru.
Ako nije tako, u pitanju je obična manipulacija, a ako je još gore, ako je Stepinac bio ono što tvrdi SPC, onda je čin njegovog osvećenja bruka i sramota Katoličke crkve. Šta s tim ima SPC.
Ali, Stepinac je bio ustaša, ratni zločinac, govore oni koji se groze na svako pominjanje njegovog imena. Nije bio ni jedno ni drugo, kao što nije zaslužio ni beatifikaciju ni kanonizaciju. Jedan sasvim prosečan nadbiskup kakvih je u Katoličkoj crkvi u dvadesetom veku bilo na stotine.
Dakle, SPC greši u fokusiranju na Stepinca umesto na istinske zločince iz Katoličke crkve, monstrume u mantijama, ubice, koljače Srba u NDH. Znaju se njihova imena i „dela“, godine rođenja i smrti, sve se zna. Bilo ih je oko 1.400, opisani su u „Magnum krimenu“ Viktora Novaka, „Izveštaju Zemaljske komisije Republike Hrvatske“ iz 1945. godine, „Dokumentu o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera“ autora Jože Horvata i Zdenka Štambuka, iz 1946. godine.
To je tema za razgovor, bio on opšteg ili preliminarnog karaktera, između Vatikana i SPC. Stepinac je zametanje tragova. Neka rade s njim šta im je volja.
(Novosti)