Piše: Mihailo Medenica
Zašto se ministar i direktor policije ne uključe i u istragu ubistva Luke Jovanovića, mladića mučki pregaženog na Brankovom mostu?!
Nedostaju li kamere, svetla pozornice, koji jeftin politički bod?!
Zašto u gradu od dva miliona stanovnika neutešni otac danima stoji na mostu sa fotografijom stradalog sina u rukama, moleći da se pronađe krivac?
Po kojem to aršinu rangiramo vrednost ljudskog, detinjeg života i kako je to policija u nekim slučajevima ekspeditivnija od raznosača pice, a u nekim nalik seoskoj mladi koja se nećka, femka i doteruje satima?
Kako je, na kraju krajeva, svojevremeno za dan pronađen i uhapšen kradljivac bicikla japanskog turiste, uz izvinjenje i snishodljive osmehe ondašnjeg ministra policije, a danas od nas traže pomoć i očekuju da njuškamo po parkinzima igrajući se forenzičara i dojavljivača?!
Japanac će, razume se, proneti dobar glas o Srbiji daleko odavde, a nesrećni čovek u crnini može da sačeka još koji dan na mostu jer život ovdašnji je daleko jeftiniji od skupocenog dvotočkaša avanturiste s Dalekog istoka! A i te famozne kamere valjaju, izgleda, samo za snimanje pornića.
Sećate se: parking kod Beogradske arene, noć, dvoje mladih uhvatio neizdrž… Kako je samo sigurnosna kamera tada, u rukama talentovanog policijskog Spilberga, zumirala, švenkovala, kadrirala…
Mogli smo da pobrojimo mladeže na leđima heroine filma, ulaganje u opremu i ljudstvo pokazalo se više nego isplativo i svrsihodno.
Opet se za dan sve znalo: ime devojke, mladića, da li je prva farba na automobilu, koliko je prešao, koliko vredi na Bubanj potoku, a koliko preko preporuke.
Šalu na stranu, da li je zaista toliko teško pronaći automobil i nečoveka za njegovim volanom koji je pregazio dete i dodao gas kao da je prešao preko bačene kese…
Ne želim da verujem u teoriju zavere, ali nije li posle svega jedino logično pitanje: štiti li možda neko nekoga u čitavoj priči?!
Ili je ipak reč o pukoj nezainteresovanosti?
Bojim se da postoje samo dva rešenja, od kojih nijedno nije dobro, jer je iznuđeno: da neko prepozna i prijavi vinovnika ili da neko posavetuje ministra i direktora da se i na ovom slučaju može ponešto ućariti.
Dotad, onom nesrećniku u crnini ostaje da nasred mosta vapi za odgovorom, nama da se osvrćemo preko ramena, a policiji da se ne potresa previše po ovoj vrućini.
Prošlo je tek nešto više od dve nedelje, nema šanse da je vozač- ubica odmakao daleko!
Ne pored tolikih patrola, kamera i svesti da će biti uhapšen.
U gradu gde se privodi zbog kritike vlasti na društvenim mrežama niko nije siguran, pa ni ubica malenog Luke!
Dobro, možda za sada jeste, ali pitanje je sata, dana, nedelje najviše, samo da se sete ima li negde još koja kamera, zaboravljena, u žbunju, spremna da ovekoveči ljubavni grč bračnih prestupnika, krađu bicikla, pišanje uz drvo…
P. S.
O savesti očevidaca koji su utekli ko progonjene zveri neću ni da govorim. Sebi su najveća kazna, jastuk je najgori sudija….
(dvaujedan.rs)