Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće najvećim delom pozitivno obojen, ali u najmanje tri oblasti Beograd neće u potpunosti dobiti prelaznu ocenu: primena Briselskog sporazuma, pravosuđe i ljudska prava, kao i usklađivanje naše spoljne politike sa EU.
Kako saznaju „Novosti“, pisanje izveštaja ulazi u finalnu fazu, a dokument, koji će biti sročen na oko 50 strana, biće objavljen u prvoj polovini oktobra.
Najviše kritika biće u delu koji se odnosi na pregovaračka poglavlja 23 i 24 – pravda i bezbednost i ljudska prava. Srbija će morati da poboljša efikasnost pravosuđa, biće konstatovano da je u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu najviše pritužbi naših građana, kao i da je nezadovoljavajuća dostupnost pravde, odnosno da stanovništvo u pojedinim delovima zemlje mora da putuje i 80 kilometara do prvog suda.
Naši izvori tvrde da je Beogradu već predočeno da će u delu oko normalizacije odnosa sa Prištinom takođe biti iznet niz zamerki zbog kašnjenja u primeni Briselskog sporazuma. Od naših vlasti će se, između ostalog, tražiti da zaokruži integraciju srpskog pravosuđa sa severa Kosova u prištinski sistem, i da se što pre nastavi dijalog.
Vrh Brisela još nije utanačio tačnu formulaciju u delu koji se odnosi na poglavlje 31 – spoljna bezbednost i politika. „Tvrda“ struja briselske administracije insistira da taj deo izveštaja sadrži jasnu preporuku da se Srbija priključi odlukama EU i uvede sankcije Rusiji, ali će najverovatnije proći neutralnija varijanta – da se Beograd pozove da postepeno usaglašava svoju politiku sa evropskom.
Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević kaže za „Novosti“ da u izveštaju ne očekuje nikakva velika iznenađenja:
- U dokument će biti ugrađeni i izveštaji o skrininzima koji su do sada završeni, a najveća pažnja biće posvećena poglavljima 23 i 24, gde Srbiju čeka još dosta posla. Posebno će biti tretirano i pitanje energetske politike i „Južni tok“, i tu očekujem da će biti naglašena potreba da se usklađujemo sa stavovima EU.
OPADA POVERENjE GRAĐANA U EU
U ovom trenutku, manje od polovine, tačnije samo 46 odsto građana podržava članstvo Srbije u EU, što je najniži procenat u poslednje dve godine. Prema najnovijem istraživanju Kancelarije za EU, podrška je za pola godine pala za pet odsto, a svaki treći građanin (35 odsto ispitanih) smatra da nam članstvo u EU ne bi donelo ništa dobro.