Sukobi u Nagorno Karabahu-sve više eskaliraju, u Jerevanu diplomatske tenzije između Rusije i SAD-a, predsednik Azerbejdžana pristao na razgovor s jermenskom stranom u ruskom Sočiju.
Oružani sukobi između Jermenije i Azerbejdžana eskaliraju iz sata u sat. Juče je azerbejdžansko Ministartsvo odbrane potvrdilo da je tačna informacija kako premeštaju oklopno-mehanizovane jedinice na liniju razdvajanja s jermenskom enklavom Nagorno-Karabah, gde je u protekla tri dana zabeležen najveći prekid primirja od kraja rata 1994.
Direktor kancelarije za odnose s javnošću Ministarstva odbraneazerbedžana, Vagif Dargiahli, rekao je “kako Azerbejdžan ima pravo da premešta vojnu opremu na svojoj teritoriji u bilo kojem smeru”.
“Mi nećemo tražiti dopuštenje, niti za premeštanje naših jedinica odgovarati bilo kome”, rekao je Dargiahli.
Isto tako je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane potvrdilo da su njihove snage granatirale jermensko selo Barekamavan, na severoistočnom delu granice sa Azerbejdžanom. To samo vodi u eskalaciju sukoba na ratištu ali znači i da se borbe iz Nagorno-Karabaha šire na granici između Jermenije i Azerbejdžana.
Glasnogovonik Ministarstva odbrane Jermenije je juče poslepodne saopštio “kako su azerbejdžanske snage otvorile vatru iz oružja velikog kalibra oružja na jermensko selo Barekamavan, koji se nalazi u blizini azerbedžanskog pograničnog naselja Kemer u severoistočnom delu granice, ali da je napad odbijen i da su jermenski vojnici uzvratili vatru u smeru položaja azerske vojske “.
Azerbejdžanski mediji javljaju da su azerbejdžanske snage podigle borbene avione koji su ceo dan letjeli iznad linije fronta.
Jermenski izvori prema poslednjim podacima govore o 9 poginulih i 11 ranjenih, čime se broj ubijenih na obe strane popeo na više desetina boraca, koliko nije poginulo telom cele 2013. godine.
Armenia Today piše kako je Ministarstvo odbrane Nagorno-Karabaha, jermenske enklave koja je deo Azerbejdžana, ali od 1994. de fakto samostalni politički entitet u sklopu Jermenije, navodi “kako je, prema operativnim podacima vojske Nagorno-Karabaha, u periodu od 27. jula do 2. avgusta azerski vojska na liniji razdvajanja prema jermenskih položajima kontinuirano kršila primirje i pokušavala upasti s diverzantskim jedinicama, što je na vreme otkriveno i sprečeno”.
Noćas oko ponoći je u pokušaju upada na jermensku teritoriju ubijen još jedan azerbejdžanski vojnik, a incident se dogodio u zoni sukoba u blizini mesta Askeran. Naime, sinoć kasno su oružane snage Azerbejdžana, prema izveštaju Ministarstva odbrane Nagorno-Karabaha, “pokušale još jedan pokušaj upada sa svojom izviđačko-diverzantskom grupom”.
Prema ministru odbrane Nagorno-Karabaha, “azerbejdžanski specijalci su naišli na organizovani otpor jermenskih jedinica, a neprijatelj je odbijen na početne položaje, ostavljajući na bojištu 1 mrtvog vojnika”.
Službeni Erevan poziva na hitnu uspostavu primirja, a portparol azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova, Elman Abdulajev, komentarisao je izjavu američkog specijalnog izaslanika za Nagorno-Karabah, Jamesa Warlicka.
Naime, američki zvaničnik izrazio je “ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije nasilja na prvoj crti fronta”, a Vašington je pozvao svoje građane da se ne približavaju jermensko-azerbendžanskoj granici i da budu u kontaktu sa ambasadom, kako bi u slučaju nužde bili evakuisani”.
“S povećanjem napetosti između Jermenije i Azerbejdžana, američka ambasada u Jerevanu savetuje američkim građanima da izbegavaju putovanje u pogranična područja. Ovo područja takođe uključuju i deo autoputa između Jerevana i Tbilisija”, navodi se u saopštenju američke ambasade u Jermeniji.
Portparol azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova, Elman Abdulajev, kritikuje Vašington “što nije pozvao Jermeniju da povuče svoje oružane snage iz okupiranih teritorija Azerbejdžana i što stalno treba podsećati da je status kvo Nagorno-Karabaha neprihvatljiv i veoma opasan”.
Prema njegovim rečima, Azerbejdžan treba pošteno posredovanje.
“Činjenice su svima poznate. Zašto su međunarodni posrednici tako pasivni? Šta jermenske snage traže u našoj zemlji? Ne bi li one trebale biti u Jermeniji? Ako posrednici u pregovorima misle na mir u svetu, koji je razlog takvog njihovog stava”, rekao je azerbejdžanski glasnogovornik Elman Abdulajev, referirajući se na zamrznuti sukob u Nagorno Karabahu-, kojeg, nakon 20 godina relativnog primirja, Baku – slučajno ili ne – želi rešiti baš u ovom trenutku.
OEBS je pozvao Jerevan i Baku na istovremeni prekid sukoba, a jermenski premijer Høvik Abrahamian je rekao da će se najverovatnije 8. ili 9. avgusta jermenski i azerbejdžanski predsednici Serž Sargasijan i Ilham Alijev sastati u ruskom Sočiju i pregovarati o eskalaciji sukoba u Nagorno-Karabahu.
Radio Slobodna Evropa piše kako su Sjedinjene Američke Države i Rusija izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog najnovije eskalacije sukoba i kršenja primirja između Jermenije i Azerbejdžana, te pozvali zaraćene strane da traže mirno rešenje za sukob u Nagorno Karabahu.
“Ne može biti vojnog rešenje sukoba. Odmazda i dalja nasilja će samo otežati mirno rešenje. Sjedinjene Države pozivaju predsednike Jermenije i Azerbejdžana na susret što je pre moguće, kako bi se nastavio dijalog o ključnim pitanjima. SAD su obećale da će i dalje aktivno učestvovali u međunarodnim naporima za konačni dogovor po pitanju Karabaha”, rekla je Marija Harf, glasnogovornica američkog Stejt departmenta.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je takođe reagovalo na eskalaciju nasilja.
“Mi događaje iz poslednjih dana vidimo kao ozbiljnu povredu ugovora o primirju i ugrožavanje napora za postizanje političkog rešenja. Verujemo da je dalja eskalacija nedopustiva. Pozivamo sve sukobljene strane da se odreknu upotrebe sile i preduzmu hitne mere kako bi se situacija stabilizovala”, rekla je glasnogovornica ministarstva ruskog Ministarstva spoljnih poslova, MV Zaharova.
Ruski ambasador u Jermeniji, Ivan Volinkin, u izjavama za jermenski štampu je ponovio zabrinutost Moskve. Volinkin je rekao “kako smrtonosne borbe duž linije razdvajanja u Karabahu, posebno na jermensko-azerbajdžanskoj granici lako mogu prerasti u sukob širih razmera”.
Optužbe o tome ko je prvi prekinuo primirje su uzajamne optužbe, a jermenski premijer poziva Azerbejdžan da odluke koje donosi budu vođene “zdravim razumom”.
Premijer Høvik Abrahamian je pozvao Azerbejdžan za ublažavanje napetosti na liniji razdvajanja sa Karabahom i duž jermensko-azerbajdžanske granice.
“Pozivam Azerbejdžan za ublažavanje napetosti, jer je Jermenija u mogućnosti da odbije neprijatelja. Mi ćemo odgovoriti na ubijanje naših vojnika. Dao Bog da naš neprijatelj nije vođen petrodolarima, nego zdravim razumom, ali kada neko ima više novca od razuma, tada stvari postaju mnogo opasnije”, rekao je jermenski premijer.
Isto tako treba videti kontekst u kojem se nakon 20 godina “zamrznutog sukoba” događa ova nova eskalacija nasilja, koja preti da preraste u oružani sukob u celoj regiji. Sinoć kasno je, komentarišući poziv američkog Stejt departmenta da Jermenija nametne sankcije Rusiji, jermenski ministar spoljnih poslova Edvard Nalbandijan poručio “kako jermensko članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji nije nešto o čemu se može raspravljati i da Jerevan ne razmišlja o sankcijama”.
Naime, tokom razgovora o krizi u Nagorno Karabahu-, američka ambasada u Jermeniji je obavestilo jermensku vladu i poslovnu zajednicu o “strukturi rizika u saradnji sa ruskim kompanijama i pojedincima koji su na listi sankcija Vašingtona zbog ukrajinske krize”.
Rusija je odmah saopštila da Vašington preti Jermeniji i optužila američku vladu da sprovodi “prikrivene pretnje toj zemlji”.
“Izražavamo zabrinutost zbog američkih pokušaja da se komplikuje rad ruskog poslovanja u Republici Jermeniji. Sve ruske kompanije prisutne u Jermeniji, uključujući i VTB Jermenija i Areksimbank banku, su pod njenom jurisdikcijom, deluju u okviru zakonodavstva u zemlji, zarađuju i plaćaju porez u Jermeniji, te zapošljavaju znatan deo stanovništva. Pozivi na prekid kontakata sa ruskim kompanijama su licemjerne izjave američkih zvaničnika i Vašingtona koji žele da ugroze razvoj jermenskog privrede”, navodi se u saopštenju.
Međutim, jermenski ministar spoljnih poslova Edvard Nalbandijan, je izjavio:
“Jermensko članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji se zasniva na interesu ekonomskog razvoja i strateških interesa države, što je nesumnjivo. Jermenija će sigurno nastojati okončati proces članstva u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i zasluženo preuzeti svoj deo odgovornosti unutar mehanizama za donošenje odluka u toj zajednici zemalja. To će Jermeniji pruže nove mogućnosti za poboljšanje konkurentnosti na glavnim izvoznim tržištima i povećati, produbiti i proširiti ekonomske veze sa EEU, kao i podstaći direktna ulaganja iz tih zemalja u jermensko privredu.”
Istog dana je ruska kompanija Rosneft najavila da će uložiti oko 400.000.000 $ kako bi ponovo pokrenula jermensku hemijsku industriju “Nairit”.
Azerbejdžanska Ministarstvo spoljnih poslova takođe vrši pritisak na Jermeniju i zatražilo je od međunarodne zajednice “da zbog prekida primirja i napada na azerbejdžanski vojsku nametne ekonomske sankcije agresoru Jermeniji”.
“Azerbejdžanska Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je ignorisanje od strane Jermenije rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje sprovođenje politike etničkog čišćenja, protjerivanje više od milion ljudi iz njihovih domova i počinjenje provokativnih akcija koje štete mirovnom procesu, osnova za međunarodnu zajednicu da agresoru Jermeniji nametne ozbiljne sankcije. Najveća pretnja mirovnom procesu je raspoređivanje oružanih snaga Jermenije na okupiranim područjima Azerbejdžana. Dakle, oružane snage Jermenije, pre svega, moraju napustiti okupirane teritorije Azerbejdžana. Što pre jermenska strana bude svesna toga, pre će se region da oporavi i zavlada će mir, stabilnost i bezbednost “, navodi se u saopštenju.
U svakom slučaju, pregovora između dve strane će ipak biti, a jermenski premijer Høvik Abrahamian je potvrdio vest da će se predsednici Ilham Alijev i Serž Sargasijan sastati u Sočiju 8. ili 9. avgusta, te dodao “kako se nada se da će na sastanku biti postignuti veoma važni sporazumi “.
Ovde treba naglasiti da azerbejdžanski predsednik Alijev dobro zna da SAD i u njegovoj zemlji ima razgranatu mrežu prozapadnih nevladinih udruženja, koje dugi niz godina pokušavaju da podstaknu Obojeni revoluciju, što nije nikakva tajna. 2005. se na tome intenzivno radilo, uz svesrdnu pomoć američke ambasade u Bakuu, a tada su “opozicioni” aktivisti unapred prijetili kako će se u slučaju nepravilnosti na izborima Alijev suočiti s revolucijom”.
Iako proameričke snage u Azerbajdžanu pozivaju na “svenarodni ustanak protiv jermenskog okupatora”, te optužuju predsednika Alijeva i vladu da “vode besmislene pregovore sa Jermenima”, a mladež “kako ih više zanimaju mobilni telefoni, društvene mreže i izlasci, umesto da se pridruže vojsci i konačno oslobode okupirane teritorije”, izgleda da Ilham Alijev, osim poslovnih interesa, ipak jedino veruje turskom premijeru Erdoganu.
Uprkos svim naporima Vašingtona da destabilizuje regiju, trebalo bi više pažnje posvetiti odnosima na relaciji Moskva-Ankara, jer u njemu leži ključ za rešenje vrlo neprijatne krize u ovom podeljenom regionu.
(Advance)