Piše: Mihailo Medenica
Iskoristio bih priliku da se javno pokajem i izvinim Aleksandru Vulinu, Sidniju Šeldonu radničke misli, i lakom letnjem erotskom štivu zvanom Zakon o radu, s obzirom na to da se prvi pozitivni efekti već vide: stanovita firma iz Vrnjačke
Banje ponudila je radnicima grobna mesta kao kompenzaciju za zaostale plate!
Bravo! Jedna briga za radnika manje, njihovo je sad samo da se opuste i umru.
Bez šale, apsolutno podržavam sistem kompenzacije, odnosno plaćanje u naturi: radio si, zaradio, dugujem ti boga oca, ali ću umesto love da ti pošaljem grobare na kućnu adresu da ti uzmu meru.
Može čovek i tokom pauze da trkne do groblja i legne na svoju parcelu, da mu na licu mesta urade probnu verziju, pa trk nazad na radne zadatke, veselo iščekujući „useljenje“.
Pazite tek benefit ako supružnici rade u istoj firmi ili čak troje iz iste kuće – pa to mu već dođe plac, maltene… Mali porodični biznis, bre! Grobljanski tajkuni praznog stomaka i frižidera, ali veleposednici ilovače…
Zamislite kad se vrate oni legendarni regresi za godišnji odmor, ne novčani, razume se, već, recimo, tovar šljunka kako bi podsećao na plažu; komplet razglednica Sutomore-Prčanj-Šušanj-Čanj; mleko za sunčanje kako ne bi izgoreli čekajući autobus do firme i nazad ili asure da ih ispruže deci na trotoaru dok gledaju zalazak sunca nad soliterima i obećanjima da će dogodine sigurno negde na letovanje! Makar iza komšijskog solitera, gde se bolje crni…
Vau, zamislite tek kompenzaciju za neuplaćivano zdravstveno i socijalno: „Idi u apoteku imaratonci2 biraj lek koji hoćeš, gazda Mile časti! Za take stvari ne žalim, bre, samo nemoj da se bahatiš i uzimaš i one koji ti ne trebaju – nećeš zimnicu da praviš, bre!”
Takozvano povezivanje staža – nikakav problem! Odsad će to ići po automatizmu: muž se odrekne staža kako bi ženi zaračunali i njegov da mučenica može konačno u penziju, a njemu što bude manjkalo posle smrti do pune penzije odradiće deca i sve tako ukrug. Opet neka vrsta malog porodičnog biznisa, koji će ujedno učvrstiti instituciju braka, jer u slučaju razvoda ima da se šljaka do vaskrsenja, ponovne smrti, pa još jednog vaskrsenja.
More, ono s grobnim mestima uopšte nije loše: siromašnija preduzeća ponudiće samo lopatu i sveću, uz obavezu da ne izgori do kraja jer jedna treba da posluži barem za tri sahrane. Pardon, ispraćaja u „penziju“.
grobar.
P. S. Prilikom sledećeg razgovora za posao raspitajte se da li preduzeće poseduje nekakvo neiskorišćeno zemljište i ne dozvolite da vas povedu u obilazak istog, uz izgovor da žele da vas upoznaju s veteranima kolektiva. Ako već morate, ljubazno odbijte da se opružite na travi dok dvojica oko vas nešto iscrtavaju kredom i pobadaju kočiće – nije u pitanju takozvani tim-bilding već obračunavanje vaše „zarade“.
Dobro, Zakon o radu dozvoljava i isplaćivanje radnika u pravom novcu, ali normalno je da se prethodno iscrpe sve mogućnosti: ako se vratite kući sa lopatom, recimo, zalihama uložaka do menopauze ili jedva korišćenim asurama, znajte da ste dobili i posao i prvih nekoliko plata.
Pa da častite, valja se…
(dvaujedan.rs)