Iako im je lekar potreban, četvrtina građana Srbije zbog nedostatka para ne odlazi u ordinaciju ili bolnicu.
U odnosu na 2006. godinu, sada osam puta više građana navode novac kao razlog odustajanja od posete lekaru. Ovaj podatak sledi iz nedavno objavljenih rezultata istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini.
– Zdravstvenu zaštitu nije ostvarilo 18,2 odsto građana, i to najčešće iz finansijskih razloga – njih 24,5 odsto. Kao druge razloge, 16,6 odsto građana je navelo dugo čekanje, a 5,7 odsto problem da stignu do zdravstvene ustanove. To je značajan podatak koji ranije nismo mogli da obezbedimo – objasnila je dr Jasmina Grozdanov, glavni istraživač ove studije iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Objavljivanje preliminarnih rezultata istraživanja ukazuje da su se mnogi bitni parametri, kada je reč o zdravlju, za sedam godina prilično pogoršali, što se može videti upoređivanjem istih podatak iz poslednjeg ovakvog skeniranja zdravlja nacije iz 2006. godine.
Plaćanje lekarskih pregleda, kao primarni razlog odsustva korišćenja zdravstvene zaštite, u istraživanju rađenom pre sedam godina navelo je svega tri odsto stanovništva, a danas je taj broj mnogo veći.
Direktor doma zdravlja u Valjevu, primarijus dr Milivoje Simović, inače, ginekolog po specijalnosti, nažalost i bez najnovije statistike, primećuje da se u poslednje vreme građani žale da im je mnogo teže ili mnogo skupo da se leče.
– Nije mali broj ljudi, najčešće poljoprivrednika iz seoskih područja koji nisu osigurani ili onih koji silom prilika ne rade i nemaju zdravstveno osiguranje, pa i kad imaju zdravstveni problem i treba da se leče, ne javljaju se lekaru. Ima dosta lekova za koje, bar u oblasti ginekologije, pacijentkinja mora da plati učešće u ceni, negde čak i do 75 odsto ili punu cenu. Pitanje je koliko ljudi mogu da nabave preporučeni lek i da se leče – kaže za „Politiku” dr Simović.
Izabrani lekar u beogradskom Domu zdravlja „Vračar”, Milica Nikolić-Urošević ne veruje da četvrtina građana Srbije nema 50 dinara da plati participaciju kod lekara u domu zdravlja, ali priznaje da je u Srbiji nažalost dostupnost lekaru veoma neravnomerna. Takođe, primećuje, sve je veći broj građana bez knjižice i osiguranja.
Po novoj zdravstvenoj statistici nije porastao ni broj onih koji lekarsku pomoć za sebe i svoje najbliže traže u privatnim ordinacijama. Skoro svaki peti stanovnik Srbije 2006. godine išao je na lekarski pregled ili tražio pomoć od privatnika, odnosno – 19,4 odsto stanovnika.
– Procenat stanovništva koji koriste usluge privatne lekarske prakse u Srbiji sada je 15,1 odsto. Ipak je i to značajan broj, ako se posmatra u apsolutnim brojevima: to je nešto manje od milion, odnosno oko 900.000 stanovnika. U tome prednjače Beograđani – 25 odsto. Gledano po strukturi pregleda, oko 60 odsto je posetilo laboratorije – kaže dr Jasmina Grozdanov.
Dr Simović kaže da u Valjevu privatne laboratorije imaju pune ruke posla, jer pacijenti žele da brže stignu do rezultata, a neki to sebi mogu i da priušte. Razlog da se ne odlazi u državne laboratorije u domovima zdravlja, prema tvrdnji dr Nikolić-Urošević, isključivo je komfor!
– Pacijenti, naročito mlađi ljudi neće da ustanu u sedam sati ujutro. U domu zdravlja mogu da se dobiju sve laboratorijske analize, ali moraju da ustanu rano ujutru – navodi naša sagovornica.
Politika.rs