Ne propušta briselska nomenklatura nijednu zgodnu priliku da na adresu Vlade u Beogradu uputi poruku da treba da se usaglasi sa zvaničnom spoljnom politikom EU. Na to je ukazao i šef delegacije EU u našoj zemlji Majkl Devenport. Kažu, što se više budemo približavali, to će ova usaglašenost morati da bude primetnija…
A kojoj to zajedničkoj spoljnoj politici Srbija treba da se prikloni?
Poziciji Sofije i Beča, koji su blagonakloni prema „Južnom toku“, ili ostalih zemalja? Oštroj politici baltičkih država ili blažoj, zapadnih članica, oko sankcija Rusiji? Realističnijem pogledu Luksemburga i Beča ili tvrdom odnosu Pariza i Kopenhagena povodom aneksije Krima? Kom taboru da se priključi u podeljenim stavovima oko Sirije?
Da budemo sa drugima, ili uz London i Prag koji su odbili fiskalni pakt EU? Sa Španijom, Velikom Britanijom, Švedskom, Finskom, Rumunijom, Češkom, Slovačkom i Estonijom koji prihvataju genetski modifikovanu hranu ili da po ovom osetljivom pitanju budemo skeptični, zajedno s Parizom, Rimom, Atinom i Nikozijom?
Hoćemo li biti s Italijom, Francuskom, Nemačkom, Španijom i Poljskom koji podržavaju operativnu komandu evropskih odbrambenih snaga, ili s Londonom, protiv? Uz pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo, ili, ne daj bože, s preostalima? Primera ima napretek…
Neke prestonice neće zajedničku monetu, druge bi čvršće granice, treće traže privredni rast…
Evropa bi, zato, najpre trebalo da se usaglasi sama sa sobom. I tek onda da od nas traži da se usaglasimo s njom.
(Večernje novosti)