Od kada je pukovnik Dragutin Dimitrijević streljan na osnovu presude vojnog suda, 14. juna 1917. u Solunu, do danas traju polemike i pokušaji rehabilitacije ovog tajnovitog oficira. Apis i grupa njegovih pouzdanika uhapšeni su krajem 1916. u Solunu zbog pokušaja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, 11. septembra kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta. Tom prilikom je na regentov automobil ispaljeno više puščanih plotuna. Apis, glavni organizator Majskog prevrata i najzaslužniji za smenu Obrenovića, doživeo je da mu presudi ruka dinastije Karađorđević koju je doveo na vlast.
Kada je, pre streljanja, ispisao svoju poslednju volju, Dimitrijević je, kao da se ispoveda svom narodu, kazao: “Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog Srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen…”
Čitav proces režiran je sa namerom da se regentov najveći politički takmac, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, zauvek ukloni sa političke, javne i životne scene.
- Montirani pucnji na automobil regenta Aleksandra eksplodirali su jer je zvanični Beč pred potpisivanje mira tražio da se ovaj vrsni oficir i vojni obaveštajac ukloni sa političke scene Srbije. Streljanje Apisa je označilo i početak konačnog obračuna dva srpska politička koncepta, bečkog i moskovskog, između kojih se godinama, iza kulisa, vodila žestoka borba – objašnjava istoričar Veljko Đurić iz Beograda.
Podseća da su Apisa politički rehabilitovali u proleće 1953. komunisti, a potom 2012. demokrate, ali istina o ovom oficiru i obaveštajcu nije detaljno otkrivena. Apis je, kao generalštabni pukovnik Vojske Kraljevine Srbije imao blistavu biografiju. Za njega je istorički hroničar Arčibald Rajs napisao: “Pukovnik Dragutin Dimitrijević bio je veliki patriota. Bio je nevin, ali su ga se srpski političari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade rešili da ga eliminišu…”
Dimitrijević je rođen 5. avgusta 1876. u Beogradu, gde je završio vojnu akademiju. Godine 1905. položio je ispit za Generalštab i vršio dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije. Godine 1910. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje, poznato pod imenom “Crna ruka”. Ova tajna organizacija srpskih oficira osnovana je sa ciljem oslobađanja i ujedinjenja svih srpskih zemalja.
U vreme mobilizacije, septembra 1912. godine, Apis je teško oboleo, imao je trovanje krvi, pa je vraćen u Beograd zbog čega nije mogao da učestvuje u Balkanskom ratu. Rukovodio je vojnoobaveštajnim sektorom. Bio je šef obaveštajnog odeljenja Ratnog ministarstva, koje je prikupljalo podatake o stranim armijama, održavanju veza sa stranim vojnim izaslanicima i misijama, organizacijom rada na suzbijanju neprijateljskih radnji u nameri prikupljanja podataka o našoj vojsci i zemlji.
Njegovi agenti, na čelu sa Radetom Malobabovićem, prikupljali su na teritoriji Austrougarske obaveštenja koja su mnogo značila za srpsku Visoku komandu…
(Novosti)