Piše: Saša Bižić
Eto dokle smo došli! Ne tako davno, u predizbornim kampanjama u RS uveliko se govorilo o raspisivanju referenduma o nezavisnosti Srpske. A vidi nas sad! Na poslednjoj sednici Narodne skupštine uoči letnje pauze niko nije ni pomenuo put entiteta prema samostalnosti. Umesto toga, ključna tema ovog zasedanja bio je Nacrt zakona o osnivanju opštine Stanari. Znači, ovdašnja politička elita je, za svega nekoliko godina, od rasprava o modalitetima izdvajanja RS iz BiH stigla do sličnog “separatističkog” angažmana, ali u odnosu na – grad Doboj?!
Interesantno je da ni vlast ni opozicija sa republičkog nivoa, odnosno obrnuto, ako govorimo o lokalnim prilikama, nisu iskoristile ovaj povod za oštre obračune, mada su im u aktuelnoj usijanoj atmosferi za takvu svrhu poslužili znatno banalniji povodi. Biće da uzroke ovog prećutnog pakta o nenapadanju ne treba tražiti u naprasnoj sklonosti SNSD-a i SDS-a da zakopaju ratne sekire zbog viših nacionalnih interesa, već u daleko jednostavnijim činjenicama.
Naime, strukturama na nivou RS odgovara da, u sredini u kojoj se planiraju krupni energetski poslovi, formiraju novu lokalnu zajednicu van kontrole obližnjeg, a politički konkurentskog Doboja. S druge strane, gradonačelnik “pogođen” najavljenim odvajanjem Stanara u poslednje vreme više se bavi “velikim temama”. U sarajevskim medijima kuka kako je Doboj suočen sa nerazumevanjem u RS, jer je, zaboga, reč o sredini “probosanske orijentacije, sklonoj ulasku u NATO i EU”. U takvim okolnostima, “secesionistička” varošica samo mu je balast, makar gradu donela i nekakve prihode od rudnika, termoelektrane i sličnih resursa u budućnosti.
Ni jednim, ni drugim nije palo na pamet da umesto dalje fragmentacije, pa i feudalizacije inače nevelikog prostora RS, razmisle o racionalnijoj teritorijalnoj organizaciji Srpske. A ona bi, to je i laicima jasno, podrazumevala bar petnaestak opština manje, a ne jednu više! Argumenata za tu tezu ima napretek, od činjenice da, recimo, Istočni Drvar ima više stanovnika na izborni dan nego tokom dvogodišnjih pauza između takvih datuma, do podatka da u Istočnom Mostaru sa gnušanjem odbijaju pripajanje Nevesinju, iako im je zgrada opštine upravo u istom tom Nevesinju?!
Naravno, ukupnjavanje lokalnih zajednica nije centralni problem RS, ali bi koraci u tom pravcu bili gest koji pokazuje da smo u stanju da pređemo dugu cestu između debelog creva i mozga, bar u nekim pitanjima. Međutim, ako registrujemo dramatičan ton kojim je, recimo, javni servis izveštavao o nameri dobrih ljudi iz okoline Doboja da “sami odlučuju o svojoj sudbini”, nije teško shvatiti poentu – ambicija za rešavanjem stambenog pitanja RS van BiH prepuštena je zabludelim nacionalnim romantičarima, jer je prevagnula (anti)logika da je mnogu strašnije biti “stanar” u Doboju, nego “podstanar” u ovakvoj BiH.
(Pressrs.ba)