U Srbiji se danas obeležava Vidovdan kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine, a državna ceremonija, koju će predvoditi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, biće održana kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu.
Predsednik Nikolić predvodiće komemorativnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti povodom obeležavanja 625. godišnjice boja na Kosovu u Kruševcu, a venac Ministarstva odbrane i Vojske Srbije položiće ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.
Povodom Vidovdana, državnog praznika, predsednik Nikolić će položiti venac i na spomen obeležju kosovskim junacima na Gazimestanu, nakon čega je predviđeno otkrivanje spomenika Milošu Obiliću u Gračanici i sastanak sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.
Tradicionalno, povodom Vidovdana, u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće održan parastos za sve žrtve na Kosovu i Metohiji od 1998. godine, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položen venac svim srpskim žrtvama od 1991 – 2000. godine
Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500-tu godišnjicu od Kosovskog boja.
Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.
Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.
U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.
Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.