Piše: Tomislav Kresović
Srbija je do 2025. godine u NATO?
Srbija se projektuje i „obrađuje“ da bude kolonija Zapadnog geopolitičkog interesa, odnosno da bude periferija EU u periodu od 10-tak godina ali i da bude deo NATO. Da podsetimo da je Brozova politika od 1950. godine otvorila put Maršalovom planu i saradnji sa NATO kao i kulturno otvaranje bivše Jugoslavije prema zapadnoj kulturi.
Nakon raspada bivše Jugoslavije u vreme Slbodana Miloševića Srbija je postala država parija u zapadnom svetu što je uticalo na vojnu akciju NATO i SAD prema Srbiji 1999. godine.
Zapad, pre svega EU i SAD, u Srbiji su videle „malu Rusiju“ i vodile zakasneli „hladni rat“ u Evropi upravo prema Srbiji. Miloševićeva vlast više je igrala na kartu pregovora i saradnje sa Zapadom i podelom strateških interesa nego sa Jelcinovom administracijom. Pad Slobodana Miloševića s vlasti je izveden uz učešće SAD i CIA, ali i uz podršku Ruske diplomatije, koja je došla kod Miloševića da mu kaže “igra je završena“.
Jenki na „Srpskom dvoru“
Srbija je dolaskom DOS-a na vlast u 80-90 odsto bila vezana za SAD i EU, pre svega Nemačku, što se videlo i po načinu formiranja vlade koja je već ranije bila pripremana za preuzimanje vlasti od zapadnih diplomatija i tajnih službi. Rusija je i dolaskom DOS-a na vlast značajno bila marginalizovana sve do 2006-2007. godine.
DOS-ova politika je otvorila vrata američkim strateškim interesima uz „zamrzavanje“ Kosovskog konflkta i faznu pripremu za nezavisnost koju je obelodanila i EU u većini i SAD.
Ruska politika je tek 2008. godine dala širu podršku Srbiji jer je to bio i stav državne vlasti Srbije. Premijer Srbije dr Koštunica više je u svojoj politici, od dolaska na vlast 2004. godine a i ranije kao predsednik SRJ, bio okrenut EU u zapadu i preokret je tek nastao 2006.
Godine, kada su geopolitičke karte već bile podeljenje. Svi premijeri Srbije od 2011. godine (dr Đinđić, Zoran Živković, dr Koštunica sve do Mirka Cvetkovića) igrali su na zapadnu kartu u svim sferama delovanja i ekonomije.
Sve vlade od Zorana Đinđića do današnje vlade Aleksandra Vučića favorizuju američku političku i ekonomsko-eskpertsku oligarhiju koja se zasniva na neoliberalnoj neofridmanovskoj i MMF praksi i instrukcijama.
Zapad „usisava„ Srbiju
Predsednik Srbije od 2004. godine Boris Tadić do svog pada s vlasti bio je i ostao „zapadni pitomac“, počev od svoje proameričke politike kao ministar odbrane, koju je kasnije predavao zapadnim pitomcima, pre svega u DS preko Dragana Šutanovca do budućeg premijera Srbije Aleksnadra Vučića i ostalih koji su ostali verni političkoj doktrini evro-atlantizma u Srbiji.
Vojno strateški odnosi Srbije sa Ruskom federacijom nisu iskreni, ako u politici odbrane ima iskrenosti sem interesa.
Odnosi sa Ruskom federacijom su na nivou nužnog saradništva i „partnerstva“ dok je prava strategije odbrane Srbije u mreži atlantizma i američke doktirne uticaja u Evropi. Najveći deo ratnih generala i oficira je odavno u penziji ili van oružanih snaga.
Sada su u komandnim strukturama američki i NATO pitomci koji „korak po korak“ slede politiku NATO-a. Sledi formula “Ko želi u EU mora biti deo NATO-a“.
Sve dosadašnje vlade u Srbiji više su jačale privredne i političke veze sa EU i SAD nego sa Rusijom i državama BRIKS-a. Takva politika deo je političke i geopolitičke pragmatike, ali i interesa da Srbija bude pacifikovana i etapno disciplinovana, od strane EU, stalnim ucenama za vreme i brzinu pristupanja EU.
Od Srbije se traži više nego od bilo koje države nekadašnjeg istočnog bloka, uz stalno preispitivanje, nepoverenje i proveru odanosti Zapadnom svetu i demokratiji.
Takva politika je u stvari kolonijalnog karaktera dugoročnog trajanja. Sadašnja vlada sa premijerom Aleksandrom Vučićem je skoro 100 odsto prozapadna.
Prvo, nema u parlamentu stranaka kritičara EU i politike SAD, i drugo iz partija koje su sve prozapadne formirana je vlada koja je okrenuta prema Briselu, Berlinu i Vašingtonu. Rusija je samo „diplomatski“ i taktički za vreme interes Srbije.
Što se više bude produbljivao jaz ili konfrontacija EU i Ruske federacije oko Ukrajine, uz mentorstvo SAD i NATO, Srbija će sve više po sili i inerciji biti „utapana“ u Zapadni politički svet bez povratka.
Pogled na Srbiju do 2025 godine
Srbija nema političke, ekonomske ali ni duhovne snage sa svojim establišmentom da pokaže „neutralnost“ u balansiranju i interesima Zapada i Istoka EU i Rusije, NATO i SAD i ruskih strateških interesa na Balkanu.
Strategija „Južnog toka“ značajno će biti oslabljena na Balkanu i u Srbiji i eventualno značajnije, odnosno ključno preorijentisanje Srbije prema EU, uticaće na povlačenje ruskog kapitala iz Srbije računajući i rusku prodaju NIS-a nekoj drugoj kompaniji, ukoliko bude procenila da gubi interes u Srbiji. Takva jedna politika može da se očekuje u periodu od pet godina.
Interes je da na Balkanu i u Srbiji u narednih deset godina budu zastupljene kompanije EU i SAD i one će u rivalstvu voditi borbu sa kompanijama iz Rusije i Kine.
U takvom nadmetanju Srbija će jeftino prodavati svoje resurse, svoju radnu snagu i znanje uz odliv mozgova prema Zapadu. Srbija u periodu od deset godina funkcionisaće sa rasprodajom svojih resursa, sa malim platama i evropskim zakonima i praksom koja treba da se promenom svesti „ugradi“ u Srbiju.
Politička oligarhija, pre svega ekonomska, biće pod direktnim uticajem stranih kompanija, u narednih pet do dest godina biće sve „okrutnija“ u duhu novog ekonomskog konzervativizma i surovih zakona „tržišta“, pre svega monopola velikih uvoznih ili tajkunskih monopola.
Političke stranke će menjati narednih godina svoje programe, nazive i koncepcije kako bi se „hibridno“ približavale EU. To se najviše vidi po nameri da SPS posle četvrta veka menja svoje ime, orijentaciju i koncept. To se treba očekivati i od drugih stranaka.
Strategija Zapada prema Srbiji je da bude kolonija potrošača, država ograničenog uticaja koja pre svega vojno strateški treba da bude poslušna i da dugoročno „plaća“ ceh perioda 1991 -1999. godina. Partije i lideri koji su 1999. godine bili velike patriote u odbrani Srbije, danas su promenili svest i sada su deo pragmatike zapanog sveta. Odnosno interesa.
Posebna je namera Zapada da ojača razne sekte i slabi SPC uz realnu javnost, ne samo istopolnih veza, već legalizaciju istopolnih brakova i promena zakona o braku i porodici. To se realno može očekivati do 2018. godine.
Najveći broj javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća u Srbiji i Beogradu biće privatizovano i i većinskom paketu stranih kompanija.
Možemo da pretpostavimo da će Beograd već 2025. godine piti isključivo flaširanu vodu, a mnogo ranije privatizovaće se gradska čistoća, vodovod i kanalizacija i deo energetskog sektora. Srbija do 2025. biće potpuno drugojačija nego danaas, regionalizovana sa jakim uticajem stranih kompanija i pravila društvenog i radnog delovanja.
(Vidovdan)