Piše:Petar Iskenderov
Dvojica uticajnih nemačkih diplomata odjednom su se aktivno založili za rešavanje krize u Ukrajini.OEBS je za svog posrednika u pregovorima između Kijeva i ukrajinskih regiona, odredio nemačkog diplomatu Volfanga Išingera, bivšeg Specijalnog izaslanika EU za Kosovo. A 13. maja Kijev je dodatno posetio i nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
U činjenici da je Zapad odlučio da na ukrajinski pravac uputi dvojicu nemačkih diplomatskih “teškaša”, postoji određena i politička i finansijska logika.Tvrdoglava nespremnost sadašnjih vlasti u Kijevu da prihvati dijalog sa istočnim regionima zemlje, već je dovelo Ukrajinu na ivicu raspada. Odvajanje ruskojezičkih regiona, pogotovo njihovo kasnije prisajedinjenje Rusiji, predstavljalo bi grubo kršenje zapadnog scenarija na prekompoziciji celokupnog postsovjetskog prostranstva. Ovaj scenario u duhu poznatih koncepcija gurua američke geopolitike Zbignjeva Bžežinskog, predviđa ne jačanje Rusije, već naprotiv, njenu izolaciju i što je najvažnije – upravo odgurivanje Ukrajine od Moskve. A sadašnja situacija ne može biti rešena bez radikalne promene pozicije, ne samo vlasti u Kijevu, nego i njihovih zapadnih pokrovitelja. Tako da uključivanje nemačkih diplomata u proces znači da je Zapad odlučio da pusti u pogon “tešku artiljeriju”, između ostalog i radi veće popustljivosti Kijeva. “Ukrajinska vlada je prihvatila naš predlog da se ambasador Išinger imenuje za posrednika OEBSA u pregovorima predstavnika vlasti i regiona, pa tako i istoka Ukrajine” – izjavio je aktuelni predsednik OEBSA, predsednik Švajcarske Didije Burkhalter.
Međutim, nije stvar samo u diplomatskom iskustvu Štajnmajera i Išingera, nego i u finansijsko-ekonomskim računicama. Troškovi spasavanja Ukrajine od bankrota rastu iz dana u dan. Pojedini stručnjaci procenjuju ukupan iznos neophodnih finansijskih ulaganja u privredu Ukrajine do 2018. godine astronomskom cifrom od 300 milijardi dolara. To je već uporedivo sa troškovima spasavanja Grčke i nije uzeto u obzir pogoršanje situacije u Ukrajini u slučaju produžetka sukoba. U ovom trenutku MMF predstavlja glavnog donatora privrede Ukrajine, međutim, osnovni teret ionako leži na plećima Evrope – a to znači Nemačke. Tako da će skorije regulisanje ukrajinske krize imati za Berlin jasno izraženu finansijsku dimenziju.
No, videćemo koliko će uspešna biti misija Išingera – između ostalog on želi da organizuje opšteukrajinske “okrugle stolove”, poput foruma okruglih stolova u Poljskoj 1989. godine. Sa jedne strane, ne može se reći da predstavnik OEBSA nema iskustva. On je bio ambasador Nemačke u SAD i Velikoj Britaniji, učestvovao je u pregovorima oko Bosne i Hercegovine u Dejtonu, razradio je strategiju širenja NATO na istok, bio je posrednik u pregovorima na Kosovu i Metohiji 2007. godine, predsedavao je na redovnim godišnjim konferencijama o međunarodnoj bezbednosti u Minhenu.
Međutim, rezultate takvih diplomatskih misija teško možemo nazvati uspešnim. Širenje NATO na istok, umesto stabilizirajućeg faktora postao je maltene glavni kamen spoticanja u odnosima Rusije i Zapada. Kada je u pitanju regulisanje krize na Kosovu i Metohiji, tu Volfang Išinger nije uspeo ni da razradi, ni da primeni kompromisni model regulisanja, niti je uspeo da ni za jotu približi stavove Beograda i Prištine.
Nije tajna da su u periodu devedesetih godina prošlog i u prvoj deceniji ovog veka, upravo Nemci zauzimali rukovodeća mesta u mirotvoračkim misijama na Balkanu. A slično mirotvorstvo kao što je dobro poznato, ne nosi uvek sa sobom isključivo miroljubiva načela. Britanski diplomata Robert Kuper je s tim u vezi potpuno ispravno primetio da “meka sila” nije ništa drugo nego “rukavica od velura ispod koje se krije čelična pesnica”. A dva nemačka stručnjaka (Tomas Klejn, analitičar nemačkog Fonda Maršala i Hans Maul, profesor univerziteta u Triru) postavljaju nimalo jednostavno pitanje: “Šta zapravo donosi savremena Nemačka današoj Evropi? Novi Maršalov plan ili Versajski diktat bez rata?”
Sa druge strane, da li bi bilo pravedno svu krivicu zbog slabosti i neuspeha pregovora na Balkanu svaliti samo na Nemačku? Radi se o realizaciji određenih modela od strane Zapada, u kojima su svim učesnicima dodeljene odgovarajuće uloge.
U međuvremenu, pošto je posetio Kijev, Frank-Valter Štajnmajer je oprezno obećao ukrajinskim vlastima da će se obratiti nemačkom parlamentu sa molbom da prilikom planiranja budžeta za narednu godinu predvide i finansijsku pomoć za Ukrajinu. Međutim, imajući u vidu raspoloženje u Bundestagu, ovo obećanje se teško može ozbiljno shvatiti. To su lično iskusili na svom primeru mnogi narodi istočne i jugoistočne Evrope – u prvom redu Srbi.
(Fondsk.ru)