Javnost sve više zanima tajanstveni otac Tihon, arhimandrit Ruske pravoslavne crkve koji je poslednjih godina navodno zadobio golem uticaj na ruskog predsjednika Vladimira Putina. Premda je relativno nisko pozicioniran u režimu Moskovske patrijaršije, otac Tihon Ševkunov postao je vrlo blizak ruskom predsedniku koji ga je, navodno, upoznao u Sretenskom manastiru još krajem 90-ih, kada je još radio kao šef ruskog obaveštajnog aparata FSB-a.
Putinov moderni ‘duhovnik’ u borbi protiv alkoholizma
Kruže glasine da je ateistički odgojeni Putin toliko ušao u pravoslavlje da je otac Tihon postao njegov tzv. ‘duhovnik’. Otac Tihon mudro ćuti: niti potvrđuje, niti demantuje ove informacije, ali priča se da je njegov uticaj izuzetan; upravo se njegovoj inicijativi za suzbijanje alkoholizma pripisuje mera koju su ruske vlasti doniele preklani, zabranivši prodaju alkohola posle 23 sata. I ne samo to: mera je, navodno, dala iznenađujuće dobre rezultate.
Nakon dve decenije grabeži i života u dražima razuzdanog kapitalizma, u novoj ruskoj političkoj i poslovnoj eliti postala je svojevrsna moda posvećivati se pravoslavlju. Posebno se razvio trend da uglednici koji posećuju manastire dobijaju svoje duhovnike.
Dopisnik Fajnenšnel tajmsa intervjuisao je oca Tihona i opisao ga kao vrlo urbanog, svetovnom životu bliskog čoveka, u smislu korišćenja novih tehnologija, mobilnosti (putuje po svim kontinentima), pa čak i fizičkog utiska koji ne pruža sliku izolovanog, mističnog askete kakvim je rusko pravoslavlje obilovalo i kakve je, na primer, opisivao Dostojevski u ‘Braći Karamazovima’.
Putin čuva svoju religioznost daleko od očiju javnosti
Sam Putin odbija da se izašnjava o svojoj religioznosti. Tvrdi da je to zato što kao predsednik ne želi uticati na građane svojim privatnim izborom. Ali za praznike kao državnik redovno posećuje moskovske hramove. Pravoslavno-nacionalno nastrojeni slojevi nove Rusije uvereni su da je ‘njihov’, a s druge strane, zadržao je obzir prema starijim generacijama sovjetonostalgičnih birača, kao i prema svojoj ličnoj karijeri KGB-ovog oficira, ali i prema pripadnicima drugih velikih verskih zajednica koje u mnogim krajevima Rusije čine većinu, poput muslimana i budista.
Ovu igru javne tajnovitosti prihvatili su i u RPC-u, pa se preterano ne razmeću svojim sve većim uticajem na svetovno funkcionisanje ruske države. Ali svakim danom sve je jasnije kako stvari stoje. Proces i kazna za huliganske performerke Pusi Rajot najočigledniji su primer.
Otac Tihon je i pisac bestselera…
Otac Tihon, pak, nedavno je objavio autobiografiju „Svakodnevni sveci i druge priče“ koja je bila takav bestseller da je prešišala čak i „50 nijansi sive“. No u njoj nema ni reči o odnosu s prvim čovekom ruske države.
Skeptičniji promatrači smatraju da je Putinovo približavanje Crkvi ujedno pragmatičan politički potez u godinama kada mu je opao raniji 70-postotni reting narodne podrške iz prvog mandata. S druge strane, premda Rusi u vrlo malom postotku redovno idu u crkve, neka novija istraživanja ističu da je Crkva druga institucija u koju građani imaju najviše poverenja. Inače, Rusija kao izrazito velika i multikonfesionalna država ima standarde koji su svetovni u usporedbi s,nekim drugim državama. Veronauka je kao izborni predmet u škole uvedena tek nedavno, s tim da su roditelji većine dece odabrali predmet koji se zove ‘istorija svetskih religija’.
„Crkva je uvek osećala odgovornost za Rusiju“
Odnosi Ruske pravoslavne crkve i obaveštajne centrale u zadnjih sto godina izuzetno su kompleksni „Ruska crkva stvorila je Rusiju. Rusija može biti poslušno dete, a ponekad je i dete koje ustaje protiv svojih roditelja. Ali crkva je uvek osećala odgovornost za Rusiju“, jedan je od citata oca Tihona.
Danas su njegovi stavovi bliski konzervativnim jastrebovima koji moć vuku još iz bivšeg sovjetskog aparata. U zemlji koja je kroz istoriju stalno ideološki kombinovala približavanje Evropi i sopstveni „evroazijski put razvoja“, otac Tihon je dao svoj doprinos otporu zapadnim uticajima – između ostalog , ideji individualizma. Kao jedan od ideološki i naučno najkontroverznijih produkata njegovog delovanja, FT navodi dokumentarac ‘Pad carstva – pouka Vizantije’ koji je režirao sam Tihon. U njemu se, kako piše FT, kao razlog za propast Vizantijskog carstva (na koje se poziva ideja Rusije kao ‘Trećeg Rima – Četvrtog biti neće’) navode prozapadne reforme i uticaj zapadnjačkog individualizma koji je širen pod uticajem venecijanskih bankara.
(TPortal.hr / Fajnenšnel tajms)