Ulazak Krima u sastav Rusije doveo je do potpune revizije bankarskog sistema – sa poluostrva su se povukle sve velike ruske i ukrajinske banke.
„Velike ruske banke neće raditi na Krimu, jer veliki igrači, kao što su VTB, Moskovska banka i Alfa banka, imaju velike ćerke-kompanije u Ukrajini, a sasvim je očigledno da će zbog aktuelne političke i ekonomske situacije paralelno vođenje aktivnog biznisa na Krimu i u Ukrajini biti nemoguće“, rekao je za „Rusku reč“ predsednik banke VTB24 Mihail Zadornov.
Prema njegovim rečima, na poluostrvu će ostati banke koje rade samo na Krimu, pre svega Ruska nacionalna komercijalna banka i Crnomorska banka za obnovu i razvoj, pa će se oko njih graditi bankarski sistem Krima. Njima će biti predata pasiva i imovina ukrajinskih banaka, pre svega najveće ukrajinske banke, Privat banke, koja je odlučila da prekine poslovanje na poluostrvu.
Ruske banke će takođe predati tim kreditnim organizacijama svoje aktive i pasive, konkretno, VTB24 je na teritoriji Krima imala 12 odeljenja, koja su između ostalog opsluživala i Crnomorsku flotu.
Penzije rastu
Prema informacijama Ministarstva rada Rusije, na Krimu i u Sevastopolju trenutno živi ukupno 677 hiljada penzionera – za njih ulazak poluostrva u sastav Rusije znači povećanje prihoda.
Još jedna ozbiljna promena tiče se saobraćajnih puteva. Početkom aprila 2014. ukrajinska železnica je ukinula nekoliko vozova za Krim – svi vozovi iz Rusije koji saobraćaju do poluostrva presecaju teritoriju Ukrajine.
Na kraju su „Ruske železnice“ izdale saopštenje o tome da nije isključeno ni potpuno ukidanje vozova koji saobraćaju između kontinentalnog dela Rusije i poluostrva.
Strane su zasad uspele da usaglase deo maršruta, ali problem još uvek nije rešen.
Voda i struja
Nisu rešeni ni problemi sa isporukama pijaće vode i struje na poluostrvo. Snabdevanje vodom na Krimu 80% zavisi od isporuka vode iz Ukrajine preko Severnog krimskog kanala, a Ukrajina je te isporuke smanjila na minimum. Zato će se na Krimu praviti nove bušotine kako bi se jugoistok poluostrva snabdeo pijaćom vodom.
U maju će se stručnjaci iz ruske kompanije „RusGidro“ uputiti na poluostrvo. Nije isključeno da će ruska kompanija uzeti krimske kanale pod koncesiju.
Krim ne zavisi od Ukrajine samo u pogledu isporuka vode, već i struje.
Postojeće elektrocentrale na Krimu pokrivaju samo 10-30% potreba: od 1400 MW 70-90% se prebacuje iz ukrajinskog energetskog sistema.
Ministarstvo energetike Rusije trenutno razmatra nekoliko mogućnosti, između ostalog i izgradnju generatora snage oko 1320 MW na poluostrvu ili provlačenje podvodnog kabla kroz Kerčanski moreuz.
Razvojni planovi
U poslednjih mesec dana ruske vlasti su odlučile da će se Krim razvijati na račun rasta turizma i formiranja kockarske zone.
Priliv turista bi trebalo da se pre svega uveća usled smanjenja cena avio-karata.
Tokom poslednjih godina poluostrvo je redovno posećivalo oko 5,5-6 miliona turista godišnje, od toga 60% ukrajinskih državljana, između ostalog i stanovnika regiona pored Krima koji su na poluostrvo dolazili vozovima ili automobilima.
Lokalne vlasti sada žele da preusmere turiste iz Rusije ka poluostrvu.
Po ukazu Vladimira Putina avio-transport za Krim neće biti opterećen porezom na dodatu vrednost do 1. januara 2015.
Tako će se cena letova smanjiti za 18%. Pored toga, vlada je uvela dodatne subvencije za letove na Krim – takva shema je ranije oprobana u drugim ruskim regionima. Po sličnoj shemi se subvencionišu letovi u Kalinjingrad i na ruski Daleki Istok.
Zbog svega toga cena karata za letove iz Moskve na Krim već je smanjena sa 11 hiljada rubalja (300 dolara) na 7,5 hiljada (200 dolara).
Pored jeftinih avio-karata, turiste bi na Krim trebalo da privuče i formiranje kockarske zone – Vladimir Putin je već uneo taj nacrt zakona u donji dom parlamenta (Državnu dumu).
Ruske vlasti nameravaju da otvore prve kockarnice na poluostrvu krajem 2016, i računaju da će kockarski klaster na Krimu postati direktna konkurencija Monte Karlu, Las Vegasu i Makau.
Sa stanovišta razvoja poluostrva, formiranje kockarske zone omogućiće otvaranje preko 10 hiljada radnih mesta u republici.
Ukupan obim investicija u prvoj fazi procenjuje se na 1,5 milijardi dolara, od kojih će budžetska sredstva biti uložena samo u izgradnju neophodne infrastrukture.
(Ruska reč)
